Od kada sam mama, čini mi se da je „kupovina“ jedna od mojih glavnih i redovnih aktivnosti. Nikada ovoliko nisam posećivala prodavnice, markete i tržne centre i nikad nisam bila toliko upućena u asortimane radnji sa dečijim stvarima i igračkama poput radnji Mothercare, Dexico i Ciciban. Jer detetu stalno treba nešto – nova flašica, hulahopke, benkice, cipele – zaista ispada da stalno postoji potreba za nečim što se u toku nedelje polomilo, pocepalo, preraslo.
Priznajem da u svim tim spiskovima neophodnih stvari, uživam najviše u kupovini malih divnih dečijih stvarčica koje postoje samo da bi se čovek „topio“ od slatkoće.
Kad vidite onu savršenu haljinicu sa mašnicom, preslatke barbie čizmice za kišu i mantilić sa tufnicama – kako da odolite?
A tek kad vidite u tome svoju medenu devojčicu!
Zanimalo me koliko se druge mame zabavljaju kupujući savršene stvarčice za svoju decu i otkrila sam da tačno znaju kako se osećam. Takođe sam otkrila i da vole da se igraju – češljaju i presvlače barbike sa posebnim zadovoljstvom, a snalaze se i sa lego kockama i autićima. Mame malo podetinje uz svoju decu, ali shvatila sam da je to jedna od najboljih stvari u odnosu sa detetom.
Pored kupovine za dete, igranje mi je još jedna prilika da se zabavim, da sebi dozvolim da „podetinjim“ i da stvarno uživam sa svojim detetom. Posle toga imam onaj dobar osećaj, da sam sa detetom provela kvalitetno vreme – ono što mi nekako uvek nedostaje i zbog čega me uvek pomalo grize savest.
Ima dana kada nam je najkvalitetnije vreme gledanje crtaća i kupanje pred spavanje, kao i onih kad možemo da provedemo neko vreme u parku, pod punom opremom – biciklicom, kolicima za lutke i svim igračkama koje stanu u kolica – karavan za boravak na svežem vazduhu.
A ima i onih dana kada mi sve teško pada i kada zaboravim da se radujem sa svojim detetom. Tada se trgnem i prizivam dete u sebi – jer je mom detetu potrebno dobro društvo.
Najlepše i najlakše je kad je dete u meni budno i prisutno – tada shvatam da je sva istinska radost koju imamo u životu, zapravo dečija radost i da smo srećni kad je sačuvamo. Ona je tu, u nama i dolazi na poziv našeg deteta – ono u nama pritiska zvonce na koje se odaziva mašta, nesputanost, potpuno predavanje.
Deca su veliki majstori sadašnjeg trenutka i da bismo se fokusirali, nije dovoljno samo da slušamo mudra uputstva o tome da treba da živimo u sadašnjosti i da usredsredimo misli na ono čime se bavimo. Potrebno je da ta uputstva prosledimo svom unutrašnjem detetu, jer ono ih najbolje razume – za dete ništa osim sadašnjosti i ne postoji.
Zato je vreme koje provodim sa detetom tako intenzivno, tako ispunjavajuće i tako puno radosti. Često me odmori i napuni pozitivnom energijom kad sam mislila da sam toliko iscrpljena da ne mogu da reagujem i da se uključim.
Deca su zahtevna, da, tačno. Ali ona zahtevaju i bude ono najbolje u nama.
No Comments