Povratak sa drugaricom, sa dugo isčekivanog letovanja, ne skida mi osmeh sa lica već 24h. Zaljubljivanje se desilo u božanstvenoj Sirakuzi, na obali Sicilije, uz malu pomoć prijatelja iz agencije Travel House, koji su odradili svu logistiku. Nekadašnja prestonica Vizantije, danas ušuškani gradić, iznedrila je Italijančiće koji se osmehuju na svakom koraku, dobacuju „bella“ i kao hipnotisani prilaze da se upoznaju. Ukoliko su već u pratnji svoje izabranice, tiho vam stave do znanja da ste primećene, što podiže samopouzdanje i raspoloženje svakoj od nas, koja to skoro nikad ne doživljava u našem okruženju!
Ali pre ljubavne priče, reći ću vam da nas je turistički obilazak ovog prelepog grada oduševio svojim kontrastima: od ruševina antičkih hramova do baroknih fasada, umivenih trgova, marine i dekadentnih prizora palata srednjovekovnih velmoža. Šetajući po glavnim turističkim ulicama, naletele smo na sve marke ili radnje koje nalazimo i u Ušću: Benetton, Furla, Zara, Desigual, Sephora, Carpisa. Pripreme za večernje izlaske su se odvijale uz lokalnu stanicu „Radio Amore“, na kojoj se puštao italijanski rep ali stari, dobri hitovi koje sve volimo. Usledele su večeri lepote života: uz mesečinu i mirise koje samo donosi more…
Već prve večeri, na glavnom trgu, prišao nam je jedan student da se upozna i da eto, malo proćaska. Odmah zatim, u kafiću su nam se pridružili jedan „professore“ i jedan četrdesetogodišnji bivši fudbaler, da nam objasne svu lepotu rodnog grada u superlativima. Odmah zatim je usledelo i razgledanje istorijskog centra na vespi i upoznavanje mnogih Sirakuzana u noćnom klubu na plaži.
Pitam ja vas, kako je moguće da neki ljudi budu toliko otvoreni, prirodni i opušteni u komunikaciji i zašto naši muškarci to nisu gotovo nikad, sem ako nisi vidno razgolićena i imaš max. 28g? Zar je za sitni flert bitna krštenica? Ta, kao i sve naredne noći, a bogami i dani, bili su u znaku… pogodili ste- ljubavi! Ja sam zaljubljena u Italiju godinama, ali mojoj dragoj prijateljici se desila “Etna”. Upoznala je čoveka svojih godina, sličnog žara za životom, pasioniranog kuvara i fotografa, a po zanimanju računovođu! Ona je dve čitave nedelje bila najlepša, najslađa, blago i ljubav, mače i sirena. To je bilo eruptivno, instant ljubavno iskustvo koje će se dugo pamtiti, iako će se verovatno pretvoriti u pepeo, koji će oduvati beogradska Košava. „Ciao Amore“ za sada i dalje odzvanja njenim ušima, a mojoj sreći nema kraja, jer ja to želim od srca, svim divnim ženama i ovde, kod kuće. Da se osećaju voljene, lepe i oslovljavaju u superlativu i deminutivu! Možda da počnemo od radio stanice koja će u svom nazivu imati reč ljubav, ili ako je to baš tako sramotna reč za naše mužijake … neka bude “Radio Amore”, pa da slušamo tu, pomalo zaboravljenu reč svakodnevno, makar do sledećeg putovanja u Italiju!
No Comments