Selidba. Kažu da je u top 3 stresa u ljudskom životu. Ostala dva nisam doživela još uvek, hvala sudbi, ali selidbu jesam par puta. Što prinudno, što svojom voljom. I izgleda da mi se sprema još jedna samo godinu dana nakon prethodne. Samo ovaj put s više stvari koje moraju biti prenete.
Kad se uzme u obzir da mi je bar 20 procenata knjiga, odeće i kuhinjske sitne aparature i dalje u kutijama i kesama u kojima sam ih i donela, postaje jasno da nisam baš najbolji organizator, a ni egzekutor nečeg tako iscrpljujućeg kao što je selidba.
A na svu tu buduću golemu frku, paniku i nervozu, moraću da dodam i još jednu – TRAŽENJE STANA.
Ko nije tražio stan za iznajmljivanje u Beogradu, taj ne zna šta je pakao posut otučenim pločicama, itisonom iz ’73. i kvakama koje ostaju u ruci nakon pokušaja da zatvorite vrata kupatila za sobom. Ukratko, postoje dve vrste potrage za stambenim prostorom- preko poznanika I preko agenta/oglasa. U ovoj drugoj varijanti imate i dve podvrste- onu s ograničenim budžetom i onu u kojoj tražite stan kakav vam se dopada pa koliko god da košta. Mislim da je izlišno napominjati da ja, kao i gotovo cela populacija Srbije, spadam u kategoriju koja ima ograničen budžet za troškove, te stoga mora da pogleda dosta stanova koji na papiru i preko telefona zvuče zaista lepo, sve dok ne otkrijete da morate da se dogrevate na struju, da tuš kabina curi ako u nju uđe bilo ko ko ima preko 60 kilograma žive vage i da je na kauču u dnevnoj sobi verovatno planirano svrgavanje dinastije Obrenović- bar ako je suditi po mirisu i flekama nepoznatog porekla.
Te stoga mali apel svim stanodavcima u Beogradu (a i šire):
-džabe krečenje u “moderne” boje ako se niz sive i crvene zidove sliva tečnost iz komšijine sudopere
-komadi nameštaja nisu pravljeni kao hidrocentrale te stoga imaju rok trajanja koji je znatno kraći od njihovog
-zastakljena lođa nije komforna soba, osim ako planirate da u njoj boravi patuljak iz “Gospodara prstenova”
-stan nije u širem centru ako do njega vozi trocifren autobus plus “još 15-ak minuta peške niz ulicu”
-ta kuhinja koju je pokojni deda ugradio za baku posle prekomande iz Kumanova verovatno nije “poslednja reč tehnike”
-slobodno posetite, recimo, “Casa Bianca” radnju u UŠĆE Shopping Centeru i kupite neki detalj koji oplemenjuje prostor, vas ne košta mnogo, a nama će značiti 🙂
Srdačan pozdrav I puno sreće svim učesnicima u nagradnoj igri “Nađi stan u Beogradu”!
No Comments