Ženske torbe. Male, velike, praktične, lepe, šarene, kožne, ekscentrične, decentne, preko ramena, u ruci…sve, ali samo ne prazne.
Dok sam pre neki dan pokušavala da iz torbice veličine tetrapak pakovanja od litar izvučem karticu da bih u prepunoj prodavnici platila samo uljani skidač laka za nokte (jer mi prethodno nije pošlo za rukom da u toj istoj torbici nađem novac) u samo par sekundi koje su prethodile toj spasonosnoj ekstrakciji, na pult ispred kase sam izvadila sledeće:
-praznu kutijicu za kesice koje služe skupljanju psećih gova*aca
-ključeve od podruma zgrade u kojoj više ne živim
-karte za bioskop iz novembra 2015. (nisam ih bacila, jer KO ZNA zašto sam ih sačuvala, razmisliću posle)
-punu kutijicu kesica za skupljanje psećih gova*aca
-slušalice za telefon koji sam razbila još prošlog leta te su stoga od tada beskorisne
-karmin, olovku za usne i sjaj za usne, svo troje u različitoj nijansi crvene
-poklopac neke plastične posudice, verovatno je u njoj nekada bilo voće
-nešto što je nekada bilo čokoladica, a sada je amorfna masa u izbledelom omotu
-priznanicu o plaćenom parkingu u Masarikovoj staru skoro kao i gorepomenuta čokoladica
-minđuše kojima fale kamenčići
-kamenčiće koji su ispali iz minđuša kojima fale kamenčići
Da sam imala još koji minut iz moje torbe bi verovatno kao u „Hari Poter“-u izašli i čarobnjak duge sede brade, ptica feniks i kotao za kuvanje čarobnih napitaka.
I tako dok sam ja crvenela i izvinjavala se prisutnima, gotovo sve žene u redu iza mene su me pogledale toplo i saučesnički jer verujem da su shvatile da se većina popisanih stvari može naći i u njihovim tašnama i cegerima. Naročito ako su u pitanju majke ili bake jer samo majke umeju da se sete da detetu može zatrebati i par rezervnih čarapica, keks, vlažne maramice s talkom, slikovnica i omiljena igračka.
A meni koja još uvek nisam majka se jednom prilikom desilo i to da sam dajući prednost estetici nad funkcionalnošću na neku svadbu ponela torbicu u obliku mašne u koju nije moglo da stane ništa osim upaljača. Dakle ni ključevi, ni maramice, ni puder za regulisanje prosijavanja na licu pred fotkanje…ništa, ništa, ništa. Nakon što sam pola svadbe provela vijajući svoje stvari koje sam dala ostalim gostima na čuvanje rešila sam konačno „Dole izgledu, živela upotrebna vrednost!“. Ali eto, i dalje mi se dešava da potcenim svoje potrebe i to baš kada mi treba samo sitnina za uljani skidač laka za nokte.
p.s. Torbica u obliku mašne sada služi tome da ispod nje skupljam pristigle račune za Infostan, struju i telefon tako da nije baaaaš sasvim promašena investicija. J
No Comments