U razgovoru sa drugaricama, šetajući kroz “Vulkan” knjižaru, primetila sam da je u poslednje vreme svaka pročitala makar jednu od knjiga koje su hitovi savremenog izdavaštva. U pitanju su knjige iz samousavršavanja, namenjene najširoj publici- veštine na polju komunikacije i ponašanja: na poslu, sa prijateljima i osobama kojima želimo da se dopadnemo. Police su preplavljene knjigama iz domena ličnog razvoja, u kojima možemo naći savete za instant promenu do ostvarenja cilja.
Omiljene teme „single“ ili žena u turbulentnim vezama su šta da rade/ ne rade, kako bi privukle/zadržale partnera. Serviraju nam se lepo upakovana pravila sa primamljivim naslovima koja obećavaju obuku na temu šta i kad reći, šta i kada pisati u porukama, kako se obući, kako posmatrati svog udvarača, i u kom trenutku se upustiti u intimne odnose. Čini mi se da smo čitajući mišljenja raznih eksperata, zabranile sebi da budemo prirodne i da bez zadrške budemo onakve, kakvim nas i zbog čega nas decenijama vole naši prijatelji. Dali su te psihološke taktike iz knjiga sa kratkoročnim efektom ili nam se sugeriše da menjamo svoje ponašanje iz korena i zauvek?
Ni najlepša frizura, ni najskuplja tašna ne mogu ženi obećati dopadljivost. Žena mora da zrači unutrašnjom lepotom, nekim specifičnim darom i energijom. Najprimećenije i najinteresantnije žene su one iza kojih je život pun uspona i padova. Mnoge od nas su imale traume, i imaju strah od vezivanja, ostavljanja i ponovne snažne boli. Zar takva iskustva ne treba da nas guraju napred i motivišu za nove avanture i pripovetke? Možda ovako razmišljam jer nisam imala ‘stravičnu’ ljubavnu traumu. A možda i zato što sam naučila da gubim najdraže ljude u životu boreći se za njih svom snagom, i što znam da je njihov odlazak bio van moje moći. Borba može čoveka samo uzvisiti a ne i poniziti, a to je strah koji mnoge žene imaju. Verujem u otvorene i prisne odnose i zato ću se uvek dostojanstveno boriti za ljubav i naklonost osoba koje su me prihvatile ovakvu kakava sam. Nesavršenu ali borbenu, osetljivu ali upornu, nežnu ali snažnu.
Trudim se da budem iskrena – kako prema sebi, tako i prema drugima, iako prirodno imam nagon da u ljudima prepoznajem samo dobre osobine. Trebalo bi da se dublje pozabavimo osobom koju smo pikirale. Fokusirajmo se na nama najznačajnije osobine za sreću i zajedništvo. Ne gledajmo na potencijalnog partnera kao na neku vrstu zgodnog mamca – blještav i neodoljiv dezert na oštroj udici. Mi sve želimo srećan, bezbrižan život pun zadovoljstava i lepih selfija, u kojem niko neće da pati, ali ponajviše život u kojem nikome nije zabranjeno da bude ono što jeste. Ne tražimo i jare i pare. Budimo srećne i sa manje, ali više nama po meri. Čak i ako je naša sreća u „singl“ životu. Sve je bolje nego se osećati usamljeno pored pogrešne osobe. Proleće je, neka vam je jedini problem- sa kim ćete ga najlepše provesti!
No Comments