Da li ste primetili da druženja u gostima i okupljanja za stolom mahom pamtimo po prisutnim likovima ili po onome šta je neko vrlo duhovito rekao. Retko prepričavamo šta je bilo na trpezi, da li smo probali neko specifično drugačije jelo i da li nam je prijalo neko drugačije vino. Kao da ono što unosimo u svoje telo nema nikakvog značaja za ukupan utisak i ocenu domaćina i njihove gozbe. Usprotivljujući se tom običaju, preneću vam svoje gurmansko oduševljenje koje sam iskusila pre par dana. U jednoj divnoj beogradskoj kući bila je, moderno rečeno, upriličena večera koju je spremala mlada domaćica, novopečena beogradska nevesta, doletela na krilima ljubavi iz Meksika. Različiti običaji, drugi datum- ali isti Bog. Fuzija najraznovrsnijih jela, zakuski, đakonija i vina, predstavljala je pravo otkrovenje nahranivši nam sva čula. Virdžinija Vulf je bila u pravu kada je rekla da se ne može dobro misliti, voleti, spavati, ako se nije dobro večeralo.
Sa domaćice, obučene u tradicionalno vatrene boje Meksika, nismo spuštali pogled. Izgledala je pomalo kao Frida Kalo. Njena crna duga kosa upletena u dve kike, podsećala je na bičeve konkvistadora. Duboki, prodorni čokoladni pogled je bacao munje na sve prisutne. Očarala nas je i pojavom, ali i strastvenim rukama koje su spravile sva ta opako pikantna jela!
Sa zadovoljstvom smo posmatrali prepunu trpezu živih boja, čekajući na svoj red da okusimo još jedno živopisno i pikantno jelo. To je bio vatromet gurmanluka najrazličitijih aroma i ukusa. Tanki pozlaćeni listovi tortilja čipsa umakali su se u Neo Lux i Casa Bianca činijice sa guakamoli sosom na bazi avokada, ali i u Opako ljuti Chilito sos od ljutih papričica, i sos na bazi Gurman paradajz pirea sa usitnjenim peršunom i belim lukom. Seckano ćureće i goveđe meso uz neizostavni prilog od kukuruza, pasulja i paprike, imali su presvlaku od ljutkastih sosova, tek ponegde žigosanih usitnjenim peršunom ili korijanderom. Buritosi- uvijena jela u kukuruzno-pirinčanom testu, obilovala su zelenim, žutim i crvenim povrćem, u pratnji pikantne sočnosti pratećih sosova. Pečeni krompir je bio serviran u keramičkoj pjadeli uz celu povorku sosova i zakuski, ljutih i slatkih. Neke od šarenih salata bile su prilagođene našem ukusu uz majonez sa tragovima limuna, seckanih oraha, bibera i đumbira.
A sam domaćin? Pa on je bio zadužen za grljenje, komplimente, dobru dinamiku smeha, muzičke poslastice, potpalu kamina i odabir najboljih srpskih vina. Pilo se kvalitetno i dosta, u pauzama smeha, priče i nadmudrivanja. Pili smo- ne da zaboravimo, nego da pamtimo i prepričavamo kulinarske i druge utiske sa jedne posebne, internacionalne, a naše- opako dobre gozbe!
No Comments