Divim se ženama koje mogu uvek i sve da počnu iz početka, uprkos svojim godinama. Borbenost i vera u sebe je ono što ih nadahnjuje i tera da isprobaju nešto novo, da dokažu sebi da mogu bolje i da se nikad ne zadovoljavaju osrednjim ili ustaljenim. Svima nam je svojstveno da želimo boljitak, ali nerado primetimo kada neka žena koju lično poznajemo doživi veći životni prosperitet od nas. Prvo bismo pomislile kako ona nije ni malo bolja od nas, samo je imala više sreće u životu. Kao u Pertini igrici “Čoveče ne ljuti se”.
Optimizam je važan faktor u otpočinjanju novog lista svog života, ali da li je uvek dovoljan? Često slušamo motivacione govornike i iz njihovih priča se čini da svaka žena koja ima iole talenta, želje i upornosti može postići sve što zamisli. Ali da li je to zaista tako? Rekla bih da su ovakvi govori i optimizam delotvorni samo za žene koje imaju izuzetnu jačinu volje. Jedno je ideja, a drugo je delovanje, rad i upornost. Na svetu nismo sve rođene jakog karaktera, čvrste volje i velikih sposobnosti. I kada ne uspemo, onda se sav optimizam pretvara u nezadovoljstvo. Sa druge strane, da li pesimisti uspevaju u životu? Neke žene ne postignu ništa veliko u životu ali nisu ništa ni očekivale, te je sa njihovim ambicijama sve sasvim ok. Kada se ispostavi da se zamisao, koja ima predviđen negativan ishod, obistini, sreći njihovoj nema kraja. I česti slučajevi su da takve žene baš strefi velika sreća, bez mnogo truda. Ponekad se pitam, nije li bolje biti pesimista?! One će sigurno reći da nije!
Kažu da ništa novo ne može da se desi u životu ako nismo zahvalne za ono što već imamo! Kako znamo da je došao trenutak da okrenemo novi list? To nije datum u kalendaru, niti sledeći ponedeljak, niti rođendan. To je obično onaj dan kada nam se nešto značajno desi u životu i probudi u nama želju za radikalnom promenom. Tada oživljavamo nadu da možemo da promenimo trenutno stanje i počnemo sve iz početka. I neke od nas uspeju da realizuju svoje snove. Neke budu istrajne u akademiji Kočović i zaista se posvete rešavanju svog izgleda. Neke okrenu novi list i dožive emotivni procvat. Neke ne. Nije ni to kraj sveta. Nije ništa u životu strašno, jer uvek ima strašnije. Uvek postoji nešto što nam je najvažnije i zbog čega vredi živeti. Nije li to najveća sreća?
No Comments