Ponekad mi se čini da sam kao jelen sa razgranatim rogovima koji treba da se provuče kroz uzan hodnik. Danas je sumoran i težak dan. Ko ne mora, bolje je da ostane u krevetu, pijucka kaficu i čita dobru knjigu. Ipak, većina nas i danas mora da se vertikalizuje. Obaveze, posao, sastanci, sve ono što nas tera da izađemo napolje. Ne šminka nam se i ne sređuje, najradije bismo stavile fantomku na glavu, obukle trenerku i patike i postale nevidljive. Međutim, ako tako uradimo, celog dana ćemo se skrivati, hodati pognute glave da nas neko ne prepozna i u stvari, biti mrzovoljne, nesigurne i neproduktivne. Znate onaj osećaj kada vam je kosa neumoljiva, nokti nikakvi a i stajling- apa-drapa? Sad toj slici pridodajte usporeni snimak osobe koja vas privlači, koja prolazi pored vas čujnim, odvažnim korakom u Massimo Dutti autfitu, i pogleda vas s’ visine sa ‘ričardgirskim’ poluosmehom. Kako se u tom trenutku osećate? Da li želite da se zemlja pod vama otvori ili da premotate film unazad i sve drugačije uradite?
Možda smo suviše kritične prema sebi? Zašto od sebe tražimo perfekciju, da bismo bile zadovoljne? Možda zato što da bismo se osećale privlačnim, treba i same sebi da se dopadamo?! Ukoliko sebi ne dozvolimo da volimo svoje telo, nećemo to dozvoliti ni drugima. Moji iskusni prijatelji tvrde da su žene najprivlačnije upravo u trenucima samoljublja i samozadovoljenja, u situacijama kad smo na svom vrhuncu, bez obzira na subjektivni doživljaj svog izgleda! Posmatračima smo najintrigantnije kada smo ‘u elementu’, kada radimo nešto što obožavamo-bilo na sceni, skijaškoj stazi ili dok đuskamo! Kada smo nesvakidašnje, kada zračimo, dakle, kada pucamo od samopouzdanja. Mi kao takve, izazivamo znatiželju, mamimo pažnju drugih osoba i budimo želju za upoznavanjem. A ta naša energija treba da proizilazi iz glave, a ne iz odraza u ogledalu! Ipak, većina nas robuje svom kritičkom umu, i večito teži da uđe u farmerke iz vremena, kada smo prvi put pomislile da imamo višak kilograma.
Danas sam rešila da budem manje samokritična i da se sama sebi dopadam. Da obučem svoju novu Mango haljinu i odem do frizera, ružan dan mi neće naružiti raspoloženje, ima da sijam kao ukras na najlepšoj jelci u gradu! Raduje me pomisao, da će ona osoba koja mi je u mislima, možda baš danas proći hodnikom pored mene. A onda možda nastupi onaj, najbolji osećaj – kada ga pogledaš a on već u tebe gleda… obostrana privlačnost, kao iz filma sa možda lošim kritikama, ali odličnom gledanošću!
One Comment
Leave a Comment
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
Šta je sivo nebo prema tvojim plavim očima.