Na nečijem statusu društvene mreže, pročitala sam odlučan cilj: “U 2017. posvetići više vremena sebi!” Upravo ovaj status me je podstakao na razmišljanje – koliko vreme znači u našim malim životima?! Dan mi toliko brzo prođe da poželim da se kloniram kako bih uradila sve što sam imala u planu. Čak i odlično organizovane osobe, poput Šive – koja barata mnoštvom ruku, ne uspevaju da podmire sve obaveze i želje, u toku 24 sata. Rekla bih da je prava umetnost pronaći ravnotežu između prioritetnih stvari (posao, deca, kuća) i vremena za sebe ( nega, odmor, izlasci).
Vreme je tesno povezno sa postizanjem više svega. Više bilo čega: dobrih dela, priznanja, novca, više ljubavi. Srećnim nas često čini dobro potrošeno novac, ali da li ga trošimo u vreme kada mi hoćemo ili onda, kada smo izdvojile slobodno vreme od ropstva obaveza? Stereotip uspešne osobe jedva da ima vremena da se posveti svojim hobijima, prijateljima i svojoj porodici. Ako strategija do sreće vodi preko uspeha i luksuza, da li možemo reći da bismo tu strategiju zamenile za slobodno vreme i nezavisnost? Da li je slobodno vreme u stvari uspeh a nezavisnost – luksuz u današnje vreme??? Vreme je zaista oskudan i dragocen resurs i to sve bolje shvatamo sa godinama.
Kada pogledamo instagram stranice javno prebogatih ljudi, na njima ima malo fotki na jahti, u privatnom avionu, u limuzini, izuzev Kanjea Vesta i sličnih subkulturnih razmetljivaca. Govorim o bogatim ljudima, širokog obrazovanja i interesovanja, koji ne žive tipičnim životom “nouveau riche”- novih bogataša. Njihov luksuz se sastoji u intimnim momentima sa porodicom i prijateljima. To su čarobni trenuci u prirodi ili prizori svakodnevnice – nezapaženi, uhvaćeni u običnim aktivnostima najobičnijih ljudi. Danas se pravi luksuz ne meri potrošenim novcem, pokretnom i nepokretnom imovinom. On se meri sitnim zadovoljstvima, koje oplemene dušu, podstiču miran san i buđenje uz osmeh. Luksuz je sloboda da sami izaberemo kako ćemo provesti dan, sa kim i gde. Ovo podjednako važi za veoma bogate ljude, kao i za nas, obične.
Danas sam provela divno vreme sa osobom koja mi je jako draga. Dugo smo ćaskali uz lagani ručak u restoranu “Vapiano”, skonjenih telefona sa stola. Zatim smo se prošetali pored blještavih ukrasa najlepše beogradske jelke i to bez ijednog selfija. Uživali smo, jer smo potpuno zavladali svojim vremenom i bili usredsređeni na nas same. Ako se potrudimo, možemo sve konce držati u svojim rukama – odluke, promene i vreme. Bilo bi lepo da stavimo svoje izgovore “na čekanje”… a ne svoj život.
No Comments