Kako najbolje možemo da prevaziđemo nadasve neobične i nametnute društvene okolnosti u kojima se trenutno svi nalazimo? Izolacija prvih dana u kućnom ambijentu može se pretvoriti u pravi mali odmor ̶ više sna, više domaće hrane, više vremena za negu i higijenu, druženje i romantiku. A onda shvatimo da nam fale one ustaljene navike i male radosti ̶ koje čine naš život posebnim: da istrčimo na kafu, popričamo u četri oka sa najboljom drugaricom ili napregnemo svaki mišić u vežbama, čiji intenzitet pojačavamo svakog proleća. Da, teško je promeniti rutinu. Čak se teško navikavamo i na odlaganje obaveza i aktivnosti na poslu. Deo smo jedne velike mašine koja ima svoj tajmer: spavanje – doručak i jutarnje pripreme za novi dan – osnovna dnevna aktivnost – pauza za ručak- nastavak dnevnih aktivnosti – nabavka i porodične obaveze – večera i razonoda – pripreme za san. Ta mašina sada menja programe rada.
Kako bismo stvorile makar privid normalnog funkcionisanja života, trebalo bi napraviti potpuno nov raspored aktivnosti i uspostaviti nove dnevne rutine. Tako će nam se vratiti osećaj zadovoljstva i kontrole nad sopstvenim životom. Dakle, ne diktira nam neko drugi kako treba da živimo, već smo mi te koje sebi treba da osmislimo najbolji način življenja u novonastaloj situaciji. Toliko je kućnih obaveza koje stalno odlažemo sa izgovorom manjka vremena. Posvetimo se svom domu makar na sat vremena dnevno, biće nam prijatnije da znamo da smo popravile – preinačile- očistile nešto što nam je toliko smetalo.
Za druženje su nam sada baš dobrodošle društvene mreže i aplikacije preko kojih možemo pričati sa prijateljima širom sveta. Možemo biti kreativne i svoj hobi podeliti putem bloga, video poruka ili fotografija sa svim dragim osobama. Ko voli, može se priključiti virtuelnim žurkama, igricama, koncertima ili turama po muzejima. Kada je lepo vreme, ipak radije Izađimo na terasu, pogledajmo šta rade komšije, uživajmo u melodiji gitare sa sprata iznad, stavimo i mi saksiju sa prolećnim cvećem u prozor.
Razlog našoj društvenoj nedruštvenosti je ublažavanje širenja pandemije. Svesne smo da moramo podneti tu malu žrtvu kućne izolacije, kako bi se povećala i naša lična sigurnost ali i onih sa kojima smo često u kontaktu. Zato ̶ ne vredi se mračiti. Zauzmimo pozitivan stav i gledajmo na novonastale okolnosti kao na privremenu priliku da uradimo nešto drugačije, umesto da se osećamo svezane u životnom zastoju. Dajmo sebi i drugima više ličnog prostora ̶ i fizičkog i psihičkog. Ne tražimo krivca u svakoj prepirci, budimo svesne da nikome nije lako da bude zatvoren u kuću. Pustimo druge da budu u pravu, gledajmo da mi budemo zadovoljne … i u doba korone!
No Comments