Imamo samo jedan život – zašto u njemu ne bismo izgledale najlepše što možemo? Bog nam nije svima dao da imamo savršen nos, zube, grudi, struk, zadnjicu ili noge. Doduše, mnoga od navedenih nesavršenstava se mogu korigovati mukotrpnom plastičnom hirurgijom. Ali, šta ćemo sa onih pet kilograma koji šetaju gore- dole, u zavisnosti od čvrstine volje i samokontrole u datom periodu godine? Želja da izgledamo najbolje što možemo je kod većine žena uvek prisutna, ali smo neke od nas, koje pripadamo toj većini, svesne da trenutno stvari ne stoje baš najbolje sa odrazom u ogledalu. Lice i telo su se zaokruglili, pucamo od jedrine sa tendencijom stvaranja rubensovskih oblina. Ko to još voli, ali stvarno? Ma, najvažnije je da se nama to sad čini nepodnošljivim. To rezultira povlačenjem u sebe i beskrajnoj mrzovolji. Izbegavamo odeću u kojoj se osećamo stisnuto i svesne svog “viška.” Nalazimo spas u nošenju širokih Weekend Max Mara haljina, u kojim možemo da se nesmetano krećemo, udobno dišemo i ništa nas ne opominje da je krajnje vreme da se skine onih nekoliko suvišnih kilograma pred proleće. Čekamo da izgledamo „zadovoljavajuće“, a dotle smo odsutne sa fotografija na društvenim mrežama, izlazaka ili pojavljivanja u restoranima (samo bi to još falilo — da nas neko vidi da jedemo). Na taj način se skrivamo u nevidljivom svetu i od nas samih.
Bilo bi lepo kad bismo umele da naučimo da dozvolimo sebi da živimo, volimo i stvaramo srećne trenutke sada, kakve god da smo, čak i ako smo daleko od budućih zacrtanih normi izgleda. Mi nismo za potcenjivanje, ovakve, kakve smo i danas — u telu koje trenutno imamo, pa iako nismo dovoljno mršave! Kada bolje razmislim, čini mi se da baš nikada i nismo dovoljno mršave! I sa pet kilograma manje, želja da se uđe u farmerke iz srednje škole ostaje večna žal!
Opsednutost lepotom, bacila je u drugi plan sve druge osobine koje bi trebalo negovati i razvijati. Dozvolile smo sebi da poverujemo u laž da naš spoljašnji izgled određuje našu vrednost. Nije ni čudo, pošto smo okružene podsetnicima na naše mane – lutke po izlozima, slike modela ili mršavih drugarica i srećnih, lepih ljudi sa reklama. Zbog očekivanog društveno prihvatljivog izgleda, kamufliramo se ili izolujemo ili rešavamo da od sutra krenemo sa “bez šećera- bez alkohola -bez testa” načinom života. Manje verovatna opcija je da budemo zadovoljne svojom pojavom ‒ jer …” lepota je u nama!”
Imamo sklonost da procenjujemo svoje samopoštovanje u odnosu na cifru na vagi i građu našeg tela, i kada ne izgledamo onako kako bismo želele, odlažemo stvari i mogućnosti koje su mogle da nam donesu radosne trenutke.Trebalo bi da provodimo manje vremena razdirući se u razmišljanjima da li smo dovoljno mršave. Na kraju krajeva, upoznaćemo divne ljude u svom životu koji će nas želeti i voleti zbog naših glava i srca, ne nužno zbog konfekcijskog broja. Nemojmo više tražiti na sebi samo mane! Samo mi same određujemo da li smo lepe ili ne! Ako smo preopterećene svojim nedostacima, to će svi primetiti. Pa ipak, proleće je blizu, možemo malo da korigujemo ishranu i broj pređenih koraka u toku dana. Nije nemoguče biti najbolja verzija sebe, u to nas uveravaju treneri Akademije Kočović, a oni to znaju najbolje!
No Comments