Teško je ustajala jutrom, nevoljno se šminkala i razvlačila po stanu u potrazi za nečim što bi joj podiglo raspoloženje. Lenjivo se protezala i sa zadovoljstvom obnavljala sećanje na dodire i mirise subotnje i nedeljne večeri. Započela i ova radna nedelja. Prvo se hvatala za telefon, tražeči tople reči za kojima je vapila. Misli su je vukle ka njemu jer je jedini umeo da joj grli dušu. Žudela je da joj se što pre vrati i da je gleda, oblači, napaja vitaminima i kofeinom i vozi motorom u zelenilo gde miriše tek pokošena trava. Bio je velikodušan muškarac. Za razliku od malih duša, koje su veličine novčanika i u koje staje samo novac, u njega su stajale i ogromna posvećenost, ljubav i mudrost. Međutim, radnim danima ga nije bilo pored nje… i tako već mesecima.
Proleće je u svom najlepšem mesecu. Buja energija unakolo,isijava, miriše i doziva. Kome se još sedi na poslu u proleće? Maštala je da jednog dana dobije kancelariju sa velikim prozorima, poput onih u kuli Ušće, da može da posmatra čudesa godišnjih doba. Dotle se mirila sa idejom da će gledati u potiljak kolege, zid i profil koleginice— narednih osam sati života. A petak će ubrzo i njen bivši šef, sadašnji „sve“, će ponovo biti tu. Od te misli je isijavala, kao kad se šibica očeše o svoju hrapavu sudbinu na kutiji!
Činilo joj se da voli dane vikenda samo zato, što je mogla dugo da se budi u zagrljaju svog velikodušnog čoveka.
“ Ima li šta lepše od doručka u krevetu“, pitala ga je dok je natenane izlazio iz kupatila umotan u peškir.
„Ima! Ispijanje jutarnje kafice na terasi“, odgovorio joj je, povlačeći je rukom iz uštirkane Casa Bianca posteljine.
Sva ta mala zadovoljstva, za koja nisu imali mogućnosti radnim danima, sa uživanjem su se rastezala u nedogled. Bila je razmažena čovekom koji je umeo da je voli onakvu kakva jeste. Najveća nedaća im je bila u tome što su znali da imaju još malo vremana. A lenjost je vikendom trošila dvostruko više sati.
Usnula sam čudesan prolećni san. Naučila sam da zapisujem misli koje mi naviru dok spavam. Ponekad se probudim iz sna. Ponekad se probudim u snu. A ponekad, s vremena na vreme,probudim se i u njegovom snu. Maj je i u meni sve jasno govori — velikodušni muškarci ipak postoje!
Probudim se i procitam lep tekst. Veceras cu da projektujem san.
Lepa voznja kroz san i javu 🙂