Proletelo je pola godine: pune poleta i ograničenja, planova i zabrana, nadanja i kažnjavanja. Pa opet, uspele smo i da dođemo do načina da se zabavimo i pronađemo svoj lični izvor radosti. Uvek iznova shvatamo da je izvor radosti u nekakvoj promeni na bolje. Upravo te, promene na bolje nam pružaju više radosti, nego činjenica koliko zapravo dobro živimo. Možemo živeti na “visokoj nozi”, imati dobro zdravlje i mnogo slobodnog vremena, međutim, ukoliko nam se duži vremenski period ništa ne menja na bolje, u bilo kojoj sferi života – čeznućemo za nečim, što srce tišti. Uvek nam je potrebno nešto novo, nadahnjujuće i perspektivnije od onog na čemu smo bile do sad. Pitanje se postavlja: „Gde naći taj izvor radosti i kako da promene na bolje krenu da liju potocima?”
Razmislimo kada smo poslednji put osetile radost? Možda onda kada smo osećale nalet usamljenosti pa su nas pozvali u izlazak? Ili kada smo bile u škripcu sa parama, pa nam se neočekivano ukazala prilika da zaradimo nešto sa strane? Ili smo bile jako gladne, posle čega je usledio fenomenalni obrok? Da, sve mi možemo da evociramo situacije i zadovoljstva koja su nam prostrujala žilama…
Stvar je u tome što mi gledamo na životne poteškoće kao suprotnu stvar od radosti. I kad imamo problem, osećamo se kao da smo na ivici provalije. Mii u problemu ne vidimo izazov, koji ćemo na spretan, borben ili na drugi, nama svojstven način prevazići- već vidimo kraj. I tako, shvatamo da radost proističe iz izvora, koji se zove problem, te naše sposobnosti ili sreće da ga premostimo.
Svaka životna poteškoća je jedna u nizu mogućnosti da dođemo do radosti. Pokušajmo svaku sledeću prepreku da doživimo kao zagonetku, test ili igricu, u kojoj ponovo možemo pobediti. Naravno, ima i onih nedaća koje su potpuno van naše moći i koje se neće rešiti u našu korist. Ne klonuti duhom, nego se fokusirati na ono što jesmo u stanju da rešimo je takođe dobar put da češće imamo radosti u životu.
Imajmo u vidu da izvor radosti ne mora biti rešavanje samo ličnog problema. Rešavanje tuđeg problema nam ponekad donese više zadovoljstva, nego da smo mi u pitanju. Tako dolazimo do radovanja za drugog, kao za sebe! I to je tako dobar osećaj!
Same pretvaramo nevolju u radost. Kao što pretvaramo neudobno u udobno, loše u dobro, nedopadljivo u prelepo. Kao što sam i ja jutros živnula, budeći svoj sanjivi um i telo šoljicom jake Nikaragua arome, Nespresso kafe! Eto radosti!!
No Comments