Iako se profesionalno bavim fotografijom, uglavnom modnom, najveći utisak u prošloj godini na mene je ostavilo jedno Nasino otkriće – postojanje vode na Marsu. Zašto? Zato što mi daje nadu da ću možda u skorijoj budućnosti moći da se odselim i da tamo, ako bude sreće, sretnem Marsovce. Možda upravo tamo važe neka druga pravila, modna i životna, neki drugi sistem vrednosti dijametralno suprotan svemu što proživljavamo i živimo na Zemlji. Možda i oni imaju magazine poput Vogue-a, samo što čisto sumnjam da tamo na naslovnoj strani izlazi Kim Kardashian i njene sestre. Možda je i moda drugačija, što svakako ne bi bilo loše!
No šalu na stranu, mislim da je đavo odneo šalu i da nemamo mnogo toga čime bi se, kako na globanom a naročito na domaćem terenu, mogli podičiti. Zapitam se ponekad kuda plovi ovaj brod? Slušam pesmu na radiju i pitam se šta nas čeka u sledećoj a paralelno razmišljam šta sve imamo na ovom našem brodu od tereta koji prenosimo u sledećih 12 meseci. Gledam, sumiram i nisam naročito zadovoljan s onim što vidim. Rijaliti broj 1, rijaliti broj 2, rijaliti broj 3…Socijalne mreže vrve od instant zvezda bez sadržaja, svi delimo sve sa svima. Da ne bude zabune, umreženost je u redu ako na to gledamo kao na mogućnost da zavirimo u svaki deo sveta i otkrijemo nešto novo i zanimljivo, ali nikako nije u redu ako umesto inspiracija tražimo sadržaj koji ćemo samo iskopirati, što se u srpskoj modi čini mi se stalno dešava.
Nama manjka originalnosti i sopstvenosti, ali izgleda da u ovakvom društvu u kakvom živimo sada, više se ceni biti utopljen u masu i igrati u sigurnom ritmu. Različitost i originalnost nailaze na odbacivanje. To se naravno menja ako ta ista originalnost dobije potvrdu u inostransvu, onda je odjednom “svetsko a naše”.
Naravno nije sve tako crno imamo mi i dalje talentovane mlade, a i malo starije kreatore koji bi mogli da pariraju svim svetskim brendovima samo se plašim da se zbog nedostatka novca i nebrige o toj grani umetnosti, sami umetnici ne umore i pootvaraju kafane, jer to je izgleda jos uvek najprofitabilniji biznis.
Ako bih mogao sebi da poželim nešto za Novu godinu onda je to konačno otvaranje zatvorenih beogradskih muzeja i otvaranje potpuno novih muzejskih prostorija. Možda Muzej fotografije ili bar galeriju fotografije u sklopu Muzeja primenjene umetnosti. Nadam se da u toj želji nisam usamljen – jer sam siguran da nam svima fali kulture u svakodnevnom zivotu!
Druga, malo skromnija želja je i nešto ličnija. Dajte novih muških brendova na tržištu! I malo više posla da se sve to novo pokupuje!
U međuvremenu, ako nas Nasa nije lagala, kao u slučaju prvog sletanja na Mesec ja bih najradije na Mars!
Lepo
Koliko je lep ovaj covek!!!