UDVOJE JE GUŽVA

Kada živiš sam imaš tu slobodu i prednost potpunog ovladavanja svojom autonomnošću, svojim vremenom i svojim srcem. Iako sam odgajana u konzervativnoj porodici, negovana tradicionalnim vrednostima i ubeđenjima, nisam uspela da se skrasim sa nekim po principu “dok nas smrt ne rastavi” samo zato što tako treba. Imala sam veoma dobar primer onoga šta želim u rodjenoj kući. Moj ideal je bila ona ljubav koja podrazumeva duhovni i fizički sklad, nesebičnu predanost i stalnu podršku, sa jasnim ciljem za koji se vredi boriti celokupnm bićem. Ipak konačno sam dobro otvorila oči i progledala. Možda i zato što sam najzad sebe naterala da odem do “Diopta” radnje i kupim Bausch + Lomb sočiva, ali sada stvari vidim mnogo drugačije.

Pored želje da dobro vidim, u svojim četrdesetim, razmišljam i o tome, koji je optimalni način življenja  kad se s nekim zabavljate u zrelim godinama. Višegodišnja sloboda samačkog življenja  u sopstvenom stanu je postala moja, potpuno kontrolisana, svakodnevnica. U mom „malom raju“, kako volim da zovem svoj stan, svaka prostorija ima svoju isključivu namenu, celokupan enterijer je protkan mojim emocijama i temperamentom, sa stvarima kojima se tačno zna svoje mesto.

Moj stil, dnevne obaveze i navike jasno su izdefinisani i teško bih ih sada menjala. A tako je i sa mojim partnerom. Ja poštujem njegovu nezavisnost, njegove izbore i njegov ritam života. Iako je naša veza još uvek sveža,  i ovaj deo našeg zabavljanja savršeno funkcioniše na obostrano zadovoljstvo. Moj partner nikada neće biti moj labrador, jer želim u njemu uvek da prepoznam lava koji je spreman da skoči na svoj plen, mada su „Labrador“ čizme, s druge strane, na mojim stopalima, uvek dobrodošle!

Što se tiče optimalnog načina življenja udvoje, došla sam do zaključka da je, u svetu već rado prihvaćen termin LAT (living apart together- razdvojen život udvoje), najbolja solucija. Dozvoljava nam da očuvamo svoju autonomiju dok i dalje sa svojom drugom polovinom imamo potpuno, zajedničko zadovoljstvo u vezi. LAT znači da bih ja i dalje živela sama u svom stanu, jer  u našim godinama… udvoje je gužva! Sretali bismo se onda kada nam obaveze i raspoloženje to dozvole, u romantičnim prilikama, šopingu i nedeljnim nabavkama, na društvenim događajima, prijateljskim i porodičnim okupljanjima i naravno planiranim odlascima na odmor ili onim slatkim bekstvima iz grada vikendom.

Iako je ovaj model življenja u savremenom svetu široko prihvaćen, on ustvari nije novotarija. Čuveni intelektualni par s početka XX veka, Simon De Bovoar i Žan Pol Sartr su živeli odvojeno u istom gradu. Takvih primera u mondenskim krugovima zaista ima na pretek i jedno im je zajedničko, svi ti parovi su imali jak integritet i istančano “savoir vivre”- umeće življenja. Dakle, LAT mi se čini idealnim načinom održavanja veze u srednjim i zrelim godinama, za XXI vek.

Po ovom modelu življenja, viđanja ne moraju biti svakodnevna. Tehnološke inovacije u komunikaciji nam omogućavaju stalni kontakt. Mi nemamo nametnutih obaveza niti očekivanja, sem kada to nagovestimo ili dogovorimo. Naravno, to ne isključuje produbljivanje uzajamnog poštovanja, predanost, stremljenje ka novinama i uzbuđenjima, intelektualno i fizičko zbližavanje.  Pa ipak, svesni smo svoje zrelosti, limita i praga tolerancije. I za to je LAT ok. Znamo da bi, ako se desi da neka od vrednosti koje nam znače izbledi, raskid trebalo da bude manje traumatičan i očekivane posledice bi bile pod kontrolom.

Meni život dozvoljava dosta sanjarenja i velikodušno mi je omogućio da živim svoj trenutni san.  Zato dosta vremena provodim u Ušću. Nikad nije kasno za ostvarenje snova, bili oni udvoje ili sa samom sobom. Verujte mi, ja sam vam živi primer.

Share...