Čula sam da sam trudna. I to na ovaj način: “Vanja, moram da te pitam nešto, nemoj da se ljutiš?”
“Kaži, Debeli?” (Debeli je moj kum i najstariji prijatelj na svetu, prim. aut.)
“Jesi li ti trudna?”
(pauza od 10-ak predugih sekundi)
“Zašto me to pitaš, JESAM LI SE UGOJILA??!!”
“Ma ne, budalo, čuo sam jutros da si trudna.”
“Pa sinoć si me video, rekla bih ti valjda!”
“E to sam i ja pomislio, a sem toga – pila si vino pa sam kontao da ti ne bi pila da si stvarno trudna.”
E sad, da vam skratim dalji tog razgovora u kom je moj kum ispao grbav, a ja, srećom po njega, i dalje mršava -ispostavilo se da je čuo da sam trudna jer je to kanda jedino logično objašnjenje kada se malo povučeš iz “javnog života” i na neko vreme batališ izlaske i celodnevne kafe. Dakle, čaršija se sjati i zaključi da je jedini mogući razlog -trudnoća. Kapiram da se pride zamisli i ozbiljan plus u kilaži i kako klečim nad wc šoljom proklinjući prvi trimestar, ili kako bar slažem zgađene face na određene mirise.
No Comments