TO IMA SAMO NA FILMU?

U ovih par filmofilskih nedelja, sa prijateljima ispijam kafe i analiziramo šta nam se nikad nije desilo u stvarnom životu, a što je vrlo često lajt motiv u filmovima. Da li ste o tome nekad razmišljali? Ono što mi  je prvo palo na pamet je da mi se nikad nije desilo da poljubim žabu i da se ona pretvori u princa. Iz mog dugogodišnjeg iskustva jednom žaba = zauvek žaba! No prebacimo se iz sveta bajki u svet XX i XXI veka. Setimo se realnih scena iz savremenih filmova, koje smo u mislima potisnuli jer to zaista nikad nismo doživeli. A šta bi bilo, kad bi bilo…

Nikad mi se nije desilo da izađem iz parkiranog auta i svesno ga ne zaključam. Niti da kažem taksisti “pratite onaj auto” u nadi da ću doći do rešenja. Niti da me na prvom sastanku dečko isprati do ulaznih vrata stana i poljubi za rastanak (ne živim u kući!). Niti da pokisnem do gole kože. Nikad nisam kompletno obučena upala u duboku vodu. Nikada se nisam upustila u avanturu sa nepoznatim čovekom. Niti sam sasula piće u lice nekome nasred restorana. Nikad nisam sebe doživela kako hodam u “usporenom snimku” dok mi kroz kosu i svilenu haljinu viori vetar. Nikad nisam vodila ljubav u liftu. Nikad mi niko nije u trenucima strasti pocepao garderobu (a to nikome ne bih ni oprostila)!

Ali jesam doživela i mnoge filmske scene, i to mnoge baš u Ušću! Upoznala zgodnog stranca u liftu. Vozila kroz podzemnu garažu vrtoglavom brzinom (ne preporučujem). U jednom danu nosila deset velikih kesa iz šopinga i to sve na visokim štiklicama (preporučujem). Zgodni momci iz obezbeđenja prodavnica su me ljubazno dočekivali i ispraćali otvarajući mi vrata. Plesala  sam “cheek to cheek” na mesečini na litici iznad mora uz sentiš iz auta. Kikotala se sa drugaricama u kabinama za presvlačenje, isprobavajući seksi haljine, koje se nikad ne bismo usudile da stvarno obučemo. Ljubakala se u bioskopu. Vozala se na motoru u lepršavoj svilenoj haljini. Doživela da mi kapetan aviona (van dužnosti) masira stopala. Pila šampanjac iz visokih, koničnih čaša na pauzi prenosa Met Opere. Doručkovala, zagledana u izlog zlatare!

Moj život je nalik na festival: kratkometražnog, autorskog i dokumentarnog filma! Prepun intrigantnih karaktera. Volim ga takvog jer pripada samo meni, a rado ga prepričavam jer time iznova proživljavam trenutke koji me čine ovakvom kakva jesam. Zaljubljenom u život. Uzmite pelcer, usredsredite se na bolji život, ljubav i dobrotu! Čak i prilikom izbora filma. A sad odoh do Ušća, po neki novi doživljaj!

Share...