DA OSTANEM ILI DA ODEM?

Večita dilema u našim životima. Bilo da su u pitanju izlasci, putovanja, veze ili posao. Odluka da ostanemo nas tera da se prilagodimo, potrudimo i prihvatimo manjkavosti ove opcije. Svaki odlazak u nama budi teskobu, kajanje i večno pitanje: Šta bi bilo da sam ipak ostala? Moja ovonedeljna dilema se odnosi na božanstvenih par nedelja provedenih u suncem i strašću okupanoj Španiji. Bila je to avantura kao na filmu, za koji ne želite da se uskoro završi. Ponovo sam otkrila specifičnosti andaluzijske kulture i izoštrila sva čula. Upoznala sam zanimljive ljude, dogodila su mi se čudesna iskustva. Iako sam se borila sama sa sobom, da li da produžim boravak ili se vratim, shvatila sam da me moj identitet vuče stalno kući. Tu žive ljudi koje volim, kuća je mesto gde sam spokojna i gde se osećam sigurno.

Vrativši se preporođena, zadovoljna i nadahnuta, rešila sam da makar deo estetskog doživljaja sa puta prenesem u svoje neposredno okruženje. Rešila sam da preuredim ambijent spavaće sobe, inspirisana novim idejama sa svog putovanja.

Sigurna sam da mnogo možete da zaključite o ženi, njenoj ličnosti, kreativnosti  pa čak i smislu za humor, posle jedne posete njenom domu (a tek budoaru!!!). Naši enterijeri govore o našim putovanjima, strastima i onome što nas duhovno nadahnjuje. A detalji nas razotrkivaju. To je ono što jesmo i čemu stremimo.

Ukrasni jastuci, prekrivači, draperije, sveće i keramika pastelnih boja sa cvetnim ili kašmirskim motivima su hit ove sezone. Kao i u vrhunskim španskim radnjama za uređivanje enterijera, „Casa Bianca“ i „Zara Home“, koje su deo ponude i Ušće Shopping Centra.  Još uvek zagrejana španskim suncem, odmah sam nabavila detalje koje će mi ulepšati i obojiti naredna beogradska buđenja, produžavajući uspomenu na divan, bezbrižan odmor. Za svoju spavaću sobu izabrala sam dekorativne elemente koji  prijaju jutarnjem oku. Volim cveće, pogotovu ‘Middlemist Red’ kameliju, najređi cvet na svetu, koji me pomalo podseća na roze cvetove rasute po „Casa Bianca“ jastučnicama. Ovi delikatni motivi su poput akvarela – savršeno se uklapaju u nežne doživljaje koji su me preplavili na nedavnom putu.

Sunce se i jutros probijalo kroz krošnje i krovove Beograda. Ušuškana među mekanim jastucima, sa mirisom crne kafe u finom „rosenmuster“ porcelanskom setu i zagledana u lice kojem se radujem, moje buđenje je bilo ispunjeno finim osećajem harmonije. Bila sam „svoja na svome“, baš kako mi je jutros bilo potrebno.

Dakle, kako razrešiti dubiozu da li ostati ili otići. Kao u pesmi The Clash-a, kojom me je brat maltretirao 80-ih a koju danas toliko volim… shvatila sam da treba da se vratim iz Španije i budem ovde gde mi je dobro i gde sam zaista voljena. I tako, ovog divnog beogradskog jutra, razmišljam o tome kako se moje najlepše priče ipak dešavaju između putovanja. I tako-odlučila sam da ostanem!

Share...