Kad me tako pitaju, gde ću za doček, uvek pomislim, zar već? Pa ima još do dočeka, zar ima onih koji su već sve isplanirali? Da bih dobila u vremenu, kažem, ne znam još tačno, razmatram nekoliko opcija, a gde ćeš ti? A osoba koja me je pitala, krene puna entuzijazma da mi detaljno izlaže ceo plan – mesto, muzika, klopa, cena, društvo, sve. I onda se malo osećam loše jer sam tako neorganizovana, iako znam da sam u stvari opuštena i spontana. I uverila sam se da su najbolje zabave uvek one na kojima ne očekuješ ništa posebno, ne proslavljaš ništa posebno, niti se za njih nešto posebno pripremaš. A za doček se svi spremaju i ponašaju kao da je to nešto posebno. Da li se zaista tako i provedu? Posebno?
Dobro, sećam se nekih dobrih dočeka, ali oni su bili šašavi i neisplanirani, upadali smo na neke žurke i dočekivali jutra na potpuno nepoznatim mestima. Šta li je u tome bilo tako zabavno i posebno, pitam se? Ah, pa da. Društvo. Svi su bili raspoloženi da se zezaju, da ni od čega naprave avanturu. Detinjastno. Ili spontano i opušteno? A možda je to jedno isto, možda taj dečiji duh u nama nosi svu zabavu za koju smo sposobni.
Stvarno, gde ću za Novu godinu? Nije da nemam pojma, nego mi nekako uopšte nije važno. Biću sa prijateljima, to je sigurno. Ako neko od njih ima neku posebnu ideju ili želju da se ide na neko određeno mesto, svi ćemo. Tako je bilo i ranije. I nikad nije bilo dosadno i promašeno. Samo je ponekad bio doček, a ne neki običan vikend.
Mislim da to tradicionalno iritantno pitanje „gde ćeš za Novu godinu“ treba da se promeni u „sa kim ćeš dočekati Novu godinu“ jer tako ima mnogo više smisla.
Ne postoji neko posebno mesto na kome je posebno dobro dočekati Novu godinu, ili gde ćemo se sigurno provesti najluđe i najsvečanije, jer to nije do mesta. Dobro društvo, raspoloženje, namera da se opustimo i dobro provedemo i dobra muzika su ono što bilo koje mesto čini pravim mestom. Pa ako se moje društvo složi da će ove godine najbolji doček biti skitnički, ispod mosta, nabavićemo i metalno bure da u njemu ložimo vatru i pićemo rakiju iz flaša u papirnatim kesama, sviraćemo gitare, lupati u šerpe i pevati na sav glas, umotani u šalove, sa rukavicama bez prstiju. Ili ćemo ići na neko fensi mesto, nositi šljokice, bockati fine zalogajčiće i piti šampanjac. Ili ćemo se skupti kod nekog u stanu, doneti klopu i napraviti žurku.
Pre par godina sam dočekala Novu godinu sama sa dečkom, kod njega u stanu. Gledali smo filmove, mazili se, pili kuvano vino i gledali vatromet kroz prozor. Bio je to jedan od mojih lepših dočeka. Tako da mi stvarno nije važno gde ću, nego sa kim ću. Volim da za Novu godinu prvo poljubim one koje najviše volim.
No Comments