A LA ITALIANA

Sve bolje shvatam milenijalce i sve više mislim da su u pravu. Hedonisti, konformisti, oportunisti ali i pametni mladi ljudi! Moja sestričina je pravi predstavnik ove grupacije. Ne boji se promena i noviteta, potpuno je informisana iako ne čita novine i ne gleda TV. Živi ušuškano, zahvaljujući roditeljima kojima je najveća životna misija da ulažu u njeno obrazovanje, hobije i samosvest. Ona obožava Italiju i od malena bi, na proputovanjima sa roditeljima, upijala svaki običaj, obrazac ponašanja ili tipično italijanske manire. Njene imitacije, pa i usvajanje pojedinih gestikulacija i estetskih načela nas je uvek uveseljavalo . Saznala je da je italijanski, u svetskim školama stranih jezika, po popularnosti četvrti, iako se na tom jeziku ne vode međunarodne finansije, diplomatija, a ni u nauci nije posebno koristan. Ipak, kažu da je to jezik ljubavi, melodičan i koristan u mnogim situacijama- na primer kada ste u Italiji! Afinitet prema operi, italijanskoj kuhinji, likovnoj kulturi i modi je ovu mladu devojku naveo da se upiše u eksperimentalno odeljenje jedne renomirane, državne srednje škole gde se nаstаvа odvijа dvojezično- nа itаlijаnskom i mаternjem jeziku.

I tako, zahvaljujući jezičkoj kompetenciji, ova mlada dama, skoro svakog leta nalazi način da obiđe novi italijanski grad ili regiju, da upozna nove prijatelje i svakodnevno slavi lepotu umetnosti i prirode, ove divne zemlje! A opera, kuhinja i moda? Taj repertoar se ne dovodi u pitanje: Met Operu prati uživo u „Cineplexx“ salama, obožava „Vapiano“ pastu, a od garderobe, lojalna je markama „Replay“, „Diesel“, „Liu Jo“ a i „Benneton“ često uskače sa opuštenom garderobom za svaki dan. Pošto tinejdžerke uglavnom nose patike u svakoj prilici, kaže mi da su trenutni hit u Italiji „Premiata“ patike, sa išaranim đonom, i ne usuđujem se da joj to osporim- nosila bih ih i ja!

A la italiana stil života ne podrazumeva samo modu, kuhinju i melodičnu muziku, taj stil prerasta u umeće kvalitetnog življenja. Na prvom mestu su oduvek bili: porodica, ljubav i sitna zadovoljstva. Shvatanje da za sve ima vremena u životu i da „ko polako gaca- daleko dogura“, svesrdno je prihvatila sva njena družina na fejsu. Uče školu, nadmeću se u poznavanju prirode, sporta i jezika. Želja im je da rade da bi kvalitetno živeli, a ne kao većina nas, da živimo da bismo radili. I ja ih u tome podržavam. Dokle god su mladi i željni znanja, širenja horizonta i avantura- neka im bude. I to je škola. Fakultet može i da sačeka par godina, a dotle neka izučavaju školu samostalnosti. Pauza je u životu važna, osvrnuti se iza sebe, dobro razmisliti šta dalje, pa tek onda spremno krenuti napred. I tako, moja milenijašica a la italiana, predloži da napravimo pauzu i svratimo na pravi italijanski kapućino ovog jutra- da sumiramo utiske sa današnjeg šopinga, nakon čega se brzo izljubismo i doviknusmo jedna drugoj- Ćao!

Share...