Katkad me neki post na društvenim mrežama baš nasmeje. Pre neki dan ovaj:
Kad će da izumru ovi „ja sam se tebi dva puta javio, a ti meni jednom, a pre toga ja tebi tri puta, a ti meni samo jednom“ ljudi?
Pomislih- vala baš! Ok, svi smo mi prošli tu klinačku fazu- da li da zovem ili da čekam da se on/ona javi? Da li da prvi/prva pošaljem poruku? Ma ne, ni pod razno ne smem prva poslati poruku. A kad se javi, čekaću da prođe barem tri sata ili možda ceo dan pre nego odgovorim. I to u najboljem slučaju, jer tako taktizirajući, neke devojke otići će korak dalje- reći će udvaraču da su ceo dan zauzete,iako zapravo sede kući, čekaju i tvrde pazar. Sve to uradiće samo kako bi sledile taktiku, kako se slučajno ne bi izložile opasnosti da budu odbijene. Sigurno i sami znate ljude koji ceo život taktiziraju. Ljude koji to zapravo umeju i imaju želudac za to. Iskreno, ja i dalje ne znam da li je umeće takiziranja dobra ili loša osobina, tek ja da taktiziram ne umem niti sam to ikada znala. Pokušavala jesam, ali bih u tom nastojanju već kroz sat vremena ustanovila da to nekako nisam ja i da nema poente da se suzdržavam od nekog postupka koji mi je mio ili da, s druge strane, nerado i teška srca praktikujem nešto što eto, ta taktika nalaže. Katkad bi mi bilo žao zbog toga, ali bih ubrzo shvatala da moj karakter takvo postupanje nadilazi. Da bi to bilo sušta suprotnost onome što ja jesam. Često mi čak i zauzete drugarice i drugovi kažu da im je tog kalkulisanja u ljubavnom životu preko glave i da ne znaju kako bi to opet podneli, da moraju sve ispočetka. Ali neke ljude to ne prođe s godinama, naprotiv, uđe im u krv. Sećam se kako mi je jedna poznata dama srednjih godina još davnih dana rekla kako ona nikada nijednog muškarca u životu nije pozvala, da je uvek čekala i da je u tome ključ njenog uspeha kod suprotnog pola i brakova sa dvojicom veoma (po merilima našeg društva) uspešnih ljudi. Nisam je nikad pitala da li se to odnosi i na razvode (jer se i od drugog supruga razvela). Nije me ubedila.
Taktiku pravim samo prilikom putovanja, a otkad znam za sebe volim da putujem. Obično uoči puta dođem u Ušće Shopping Center kako bih obavila poslednje pripreme. Zavisno od toga kuda sam se zaputila, u Vulkanu potražim vodič pun detaljnih opisa o mestima na koja idem. Osim toga, ove knjižice često me inspirišu da maštam o nekim dalekim i nepoznatim krajevima, čak i onda kada mi se moj Beograd jednostavno učini sivim i kada poželim da mu na kratko vidim leđa. Ne sklapam unapred modne kombinacije za put, već hodajući po oblacima, samo popakujem svoje omiljene komade. U celoj toj zbrci i žurbi, korice vodiča otvorim tek kad putešestvije počne i tada pada plan za sve te divne trenutke i dane putovanja koji su preda mnom. Sa ogromnom radošću planiram svaki trenutak tog magičnog paralenog univerzuma koje nam donose putovanja.
Ali putovanja su jedno, a ljubav nešto drugo. Sa pravim ljudima, i ljubavima i prijateljima, taktiziranja nema.
No Comments