Muškarci se retko kad sećaju onih sitnih i reklo bi se, tako upečatljivih pojedinosti sa početne faze veze ili poznanstva. Njihovo prepričavanje se svodi na naš izgled, pamet i neku doskočicu ili epilog. Retko kad evociraju način na koji smo ih pogledale, dotakle ili im uputile senzualni osmeh. Oni bi to osetili, svakako, ali ne i svesno registrovali. Mislim da se samo mi, žene, vrlo jasno sećamo trenutaka kada nam je onaj koji nam se jako sviđa dodirom uzburkao svu tečnost u telu. Sećamo se momenta kada bi nam, prolazeći pored, stavio dlan na rame ili svojim nevidljivim prstima, neočekivano nežno dodirnuo vrat za potiljkom. A onog, kada bi nam, u sred priče u kafiću, kao —nehotice spustio ruku na koleno i u tom trenutku više ništa bismo čule, samo bismo osećale i priželjkivale još nežnosti. Evociraju se i oni zaštitnički postupci, kada bi nas uzeo za ruku dok prelazimo ulicu, tobože da mu ne istrčimo pod točkove nekog besnog džipa. Nema lepšeg afrodizijaka za ženu od dodira i saznanja da je željena. To je početak telesne i energetske razmene između dvoje ljudi — kao uvertira potpunom zbližavanju. Osvestimo svoje i tuđe dodire na sebi, osetimo i slušajmo svoje telo i čitajmo zadovoljne signale na licu onog koji nas zavodi.
Možemo se buditi bezvoljne, motati se po kući umorne i bez želje da sebi napravimo jutarnju kafu, iscrpljene, sa ozbiljnim finansijskim problemima, prehlađene… pa opet… potpuno smirene—samo iz razloga što možemo, kao na usporenom snimku, da evociramo trenutke kada nam je dodirnuo kolena. I to nije učinio bilo ko, već onaj zbog kojeg bismo tog jutra učinile sve. Sa druge strane, možemo biti zdrave, perspektivne, uspešne i biti potpuno nespokojne, jer nas niko ne dotiče. Ne čeka, ne misli na nas, ne dodiruje nam kolena, makar onako, kao —nehotice…
Potpuno je pogrešno što se opterećujemo svojom lepotom. Bićemo mnogo zadovoljnije ako naučimo da potisnemo na dno misli o svakom svom nesavršenstvu — savršenim doživljajima. Budimo svesne da se svakako sa godinama polako gubi bitka sa mladošću. Okružene smo sve više lepšim i mlađim. Ono čime nas naše godine obogaćuju je iskustvo, umeće prepoznavanja doživljaja vrednih pamćenja i neponovljivih momenata pružanja i uživanja. Obucimo lepršavu Mango haljinu, u kojoj smo utopile misli na sve svoje fizičke nedostatke, opustimo se i prepustimo. I na kraju, razmišljajmo malo više o dodirima, jer nam oni često mogu pomoći da preguramo trenutke kada je on daleko od očiju ali ipak, tako blizu srca!
No Comments