U proteklih nekoliko meseci smo bile zamorčići mozganja na razne teme koje se tiču suštinski važnih stvari u životu. Shvatile smo da nam je dovoljno da mi i nama dragi ljudi budemo – živi i zdravi! I to je zaista dovoljno, kako bismo se, svakog jutra, probudimo čile i zadovoljne, zar ne? A onda kada naš fokus ometu neka prelepa dešavanja ili izobilje materijalnih stvari, pomislimo, pa da li je samo ovo zaista dovoljno? Stalno nam nešto nedostaje. Nema dovoljno novca, ni dovoljno ljubavi, nedovoljno je pažnje, nedovoljno samopouzdanja. Ali šta ako, umesto da se fokusiramo na nedostatak, počnemo da razmišljamo o boljitku? Na kraju krajeva, vasiona, bog ili priroda, kako god mi to definisale, uglavnom nam daju ono o čemu najviše razmišljamo i čemu najviše težimo!
Pokušajmo sebi da kažemo: „Imam dovoljno ljubavi!“ Kako to dobro zvuči! I kako nas čini automatski privlačnijoj nama samim! Rađa se osećaj radosti koji nas dovodi do novih pozitivnih misli – „Imam dovoljno novca! Imam dovoljno sati sna! Imam dovoljno penušavca u frižideru! Imam dovoljno pravih prijatelja! Imam dovoljno razloga za dobro raspoloženje! Imam zeleni talas semafora do posla! imam dovoljno lepote da budem samouverena! Imam dovoljno kreativne energije! Imam dovoljno samokontrole i pouzdanja u svoju posebnost! “
Budimo zahvalne i shvatimo da zaista imamo mnogo vrednog! Imamo ga u izobilju!
Pa opet, svesne smo da nemamo baš sve što poželimo, jer naša mašta može biti potpuno nerealna. Kada nemamo nešto, onda nam se čini da to zaista nismo ni zavredele svojim poreklom, ponašanjem ili odlukama. Dakle, prema istom obrascu, treba da ponavljamo sebi: „Ja sam dostojna ljubavi! Vredim više novca! Vredna sam zadovoljstva, nežnosti i sreće! Zaslužila sam bolji auto, Sergio Rossi obuću i letovanje iz snova! Vredna sam ljubavi onog koga volim! Zaslužujem sve najbolje u životu! “
Koliko god nam se čini da neke osobe prolaze sjajno u životu, niko od nas, u stvari, ne zna šta stoji iza divnih prizora, osvedočenih uspeha, uvežbanih osmeha i udobnih poza. Ničiji život nije savršen, međutim, sigurno se možemo izboriti sa sobom, da nam bude dovoljno ono što krasi naš život, jer niko umesto nas samih ne može da prouzrokuje našu sreću. Možemo izabrati da se žalimo na sve što nam nedostaje, a možemo i promeniti percepciju stvarnosti. Dovoljno je da prihvatimo ono što ne možemo da promenimo, a promenimo ono što ne možemo da prihvatimo!
Jutros sam se probudila sa mišlju da ja nemam novih želja. Ja želim da sačuvam ovo što imam – to je sasvim dovoljno!
No Comments