Usudi se da kreneš tamo gde te srce vodi i odvešće te tamo gde bi tebalo da budeš. Ovo je rečenica koju su, sigurno, zapamtili svi u publici, na predavanju Dijane Kocić na temu „Usudi se da ideš putem svojih snova“, a u okviru projekta „UŠĆE motivacioni govori“ koji Ušće organizuje sa Centrom za lični razvoj „Lepo mi je“ uz poruku projekta „lepo mi je, jer tako želim“.
Dijanina priča je nesvakidašnja, ali neodoljivo inspiriše na bolje. Zato što, dok je slušaš, shvatiš da nije učinila samo par suludih avanturističkih koraka, kako bi ispitivala granice svojih mogućnosti, već je odlučila da sluša svoje srce i da se hrabro izbori i sa svojim strahovima i preprekama i dođe do onoga do čega želi. I time, što je najbolje, nije usrećila samo sebe, već i druge divne ljude.
Na početku, publiku je podstakla da je važno da dozvole sebi da – čuju svoje snove. Da je korisno da pronađu mir i tišinu i osluškuju šta to zaista žele.
Ispričala je kako je otputovala na Himalaje. Kao devojčica, stalno je bila razbijenih kolena i proglašavali su je smotanom. A onda je ista ta devojčica, mnogo godina kasnije, rešila da pešači do Himalaja i to skoro sasvim sama.
„Najveći strah mi je bio kako ću tamo sama sa sobom. A onda sam, nakon nekoliko dana, pešačenja, shvatila da su u miru i u prirodi svi odgovori. Kada se oslobodimo svih tih glasova i informacija i gradske gužve, počinjemo da čujemo sebe. Putovati sam, znači naći u sebi najbolje društvo“, ispričala je Dijana.

Ona je naglasila da je i u životu, kao i na putovanjima, mnogo važnije samo putovanje, nego destinacija. Na svom putu do visokih vrhova, uživala je u svakom trenutku, u prirodi, tišini, u osluškivanju sebe. I naravno da se plašila i da joj nije uvek bilo lako, ali je tamo mnogo naučila o sebi i shvatila da može sve što poželi.
Tako se, osmelila da ode da volontira u Africi. Iako je bila uspešna u svom poslu u kompaniji u kojoj je radila, shvatila je da kada zamisli sebe za 10 godina, da ne vidi sebe u istoj toj kancelariji u sličnim okolnostima. Srce ju je zvalo da krene drugim putem.
„Prvo nisam naišla na razumevanje okoline. Čudili su se zašto donosim takve odluke i zašto idem u Afriku. I sama sam mislila da sam zakasnila za takve poduhvate. Ali ubrzo sam razumela da svako ima svoje pravo vreme. Možda su drugi mislili da bi tada trebalo da se udam, rodim decu, nastavim uspešno da radim u kompaniji, ali ja sam dobro znala da moje srce hoće nešto drugo“, iskrena je bila Dijana.

I tako je otišla u Afriku, gde je nakon nekoliko meseci volontiranja u jednoj školi odlučila da pomogne tamošnjoj deci da imaju bolje uslove. Jer, oni nisu imali ni klupe, ni olovke, ni pribor za jelo. Čak je odlučila i da baš njih pita šta bi želeli da imaju i oni su rekli da hoće: globuse, računare i lopte.
„Izračunala sam da je za sve to potrebno oko 7.000 evra. Nisam imala pojma kako da skupim taj novac. Ali sam predložila svojim pratiocima na društvenim mrežama, da ako svako da po jedan evro ili dolar, možemo da skupimo 7.000. I šta se desilo – za 3 meseca, 300 ljudi je prikupilo potreban novac“, rekla je Dijana i dodala sa kada u sebi prelomiš da nešto zaista želiš, kockice se same slože.

Na školi u Africi stoji zahvalnica Dijani i njenim prijateljima na pomoći. A Dijana svoje poduhvate nastavlja i dalje, prateći sebe i svoje snove, koji uvek uključuju druge ljude, jer kako je poručila na kraju: Zajedno smo, uvek, jači!.

 Milica Stojiljković, autor Programa ličnog razvoja LEPO MI JE

Share...