Do proleća je ostalo svega nekoliko nedelja. Februar nam je kucnuo na vrata sa svojih, prestupnih, 29 dana, 4 vikenda i raspustom i praznikom Dana državnosti. U sred poslednjeg zimskog meseca čeka nas i dan zaljubljenih, koji se širom sveta proslavlja 14. februara. Ima razloga, dakle, i za odmor, i kraća putovanja, i za romantične večere, i za nezaboravne trenutke sa porodicom. Većina nas neizdrživo čeka na par vezanih dana u bekstvu iz grada. Neke od nas će otići na alpsko skijanje, da pročiste napaćena pluća i zategnu kvadricepse. Neke će svojom posetom obradovati drage osobe u nekom kutku lepe nam domovine i uživati u domaćoj proji, kajmaku, sarmama i salčićima sa džemom od šljiva. Neke će pod maskama kriti svoj identitet, muvajući se po Veneciji u vreme karnevala, sa parolom: “Šta se desi u Veneciji — ostaje u Veneciji!”
A šta je sa nama, damama sa velegradskim obavezama do guše, kojim još na dnevni red nije došlo planiranje mini-odmora? Nama preostaju ad hoc akcije sa prijateljima, ako uspemo da se uklopimo… ili još bolje… s nekim ko nas je iznenadio kolačem na radnom stolu i porukom — pozivom za vikend udvoje!
I tako, lep gest — pozivnica upakovana uz kolač, izmamila mi je najiskreniji osmeh ovog jutra. Romantika u najavi od čoveka, koji isijava dobrotom i inteligencijom iza mrkog pogleda pume. I ko sad da radi??? Kreće organizaciono ludilo u poslednjem trenutku: frizer, manipedi, sve drugo imam, osim… vikender koferčeta, od zavidnih — popularno nazvanog “švaler!” Iako ovo kratko putovanje nema ve ze sa švaleracijom… rasterećeni smo, niko nikoga ne vara, sem možda mi svoja očekivanja. Organizujem sastanak u Ušću, taman da imam vremena da skoknem i ošacujem novu Diesel x Samsonite kolekciju i odlučim, koji će prtljag najbolje poslužiti svrsi. Brzo rešavam, u koferče ću spakovati sve što je potrebno za dve noći, dva dana i jednu divnu uspomenu. Vratiću ga punog dobrog, obećavajućeg i uspelog… ili ću ga sačuvati za bolje putovanje koje će tek da usledi, jer za ružne uspomene u mom životu nema više mesta. Sve u životu što me snađe mora biti zbog nečeg baš dobro!
Februar nije samo mesec ljubavi — ali nikad se ne zna šta će nam ovaj mesec doneti! Jedino je sigurno da će februarske mačke biti veoma čujne danima i noćima. Od mačaka treba nešto i naučiti. Budimo ono što jesmo, spokojne i svoje. Dobro naoštrimo sva čula i kandže, za svaki slučaj. Svakog minuta se zapitajmo, da li je to zaista ono što želimo da radimo i to uradimo samo onda kada čujemo odgovor „da“. Tako ćemo se rastati od onih, sa kojima ništa o sebi ne saznajemo i privući druge, od kojih imamo šta da naučimo.
I tako, dok se natenane, sitnim zalogajima topi kolač pod mojim nepcima, u svom unutrašnjem monologu sričem: „U novo godišnje doba, mogao bi neko baš da me prenese na rukama —Mijauu!“
No Comments