Flertovanje je zabavno i uzbudljivo, čini da se osećate poželjno i interesantno, vraća vam sjaj u oči i podiže nivo energije. Flertovanje je zdravo za cirkulaciju, jer čini da vam krv brže struji, od čega se odmah prolepšate i osećate se kao da vam se nešto dešava. Flertovanje je predigra pre svake predigre, ali je samo po sebi igra koja vas potpuno zadovoljava, koja se odvija na jednom mestu, a kad odete sa tog mesta i vratite se u svoj uobičajeni život, na to možete potpuno da zaboravite. Ponekad je flert uvod u nešto, ali najčešće, sve ostane samo na flertu. Za to nešto, potrebno je mnogo više od flerta – upoznavanje, sagledavanje nečijih osobina, vrlina i mana, razvijanje odnosa, oprobavanje intimnosti – a to je tako zahtevno i složeno. Flert je jednostavan, lako dostupan, momentalno popravlja raspoloženje i ničim vas ne obavezuje. A danas je tako, više nego ikada ranije.
Jer imamo internet. I teško nam je da zamislimo kako se živelo bez neta i još nam je teže da zamislimo da sada odjednom ostanemo bez tehnologije, koja je ugrađena u strukturu naših života. Kako su se ljudi uopšte upoznavali i flertovali, kad nije bilo društvenih mreža?
Ali ljudi se i danas upoznaju i flertuju kao i ranije, na “staromodan” način. Na poslu, u kafićima, u prodavnici, u teretani, u šetnji. Počinje pogledima i osmehivanjem, porvšnim ćaskanjem u prolazu, dvosmislenim komentarima, koji nas zasmejavaju i izazivaju da se upustimo u tu igru. Slučajni dodir u prolazu, ruka na ramenu, dodirivanje kose – ništa nametljivo i pretenciozno, sve po pravilima igre. Čim neko pređe granicu, odmah promenimo stav i on se povuče. Flertovanje uživo, onako kako se to uvek radilo, mnogo je pristojnije, jer su granice mnogo bliže – mi ih postavljamo i pomeramo svojim govorom tela, gestovima, ponašanjem. Blizina pomaže da vidimo i osetimo te granice i da ostanemo pristojni.
Savremen flert putem dopisivanja na društvenim mrežama, pomaže u suprotnom smeru – dozvoljava nam da se opustimo, da prekoračimo sopstvene granice i da prihvatimo kad neko prekorači naše, jer one nisu jasne, ni vidljive, a razdaljina i telesna distanca daju nam dozvolu da budemo slobodniji, neposredniji, nasrtljviji i bezobrazniji, nego što to sebi ikada dozvoljavamo uživo. Osećamo se bezbedno, jer postoji distanca – niko ne može da pruži ruku i spusti je gde ne želimo, samo zato što je pogrešno protumačio provokaciju kao dozvolu. Možemo da se sakrijemo iza nadimaka i lažnih profila, možemo da blokoramo nekog čiji nas pristup vređa i ponižava, bez ikakvih izgovora i objašnjavanja. Ne moramo nikada da sretnemo osobu ili osobe sa kojima flertujemo i možemo svoj mali porok da zadržimo za sebe i koristimo ga za popravljanje raspoloženja, hranjenje ega i podizanje samopouzdanja, a da niko ne zna za to i da to ne ugrožava vezu koju imamo. Elektronski flert je bezbedniji i u njemu možemo da ispoljimo sebe na način koji i nas same iznenađuje. A iznenađujuće je i to koliko ova vrsta flerta ispunjava, kanališe neka osećanja i težnje i zaista postaje oblik poroka, koga ne želimo da se odreknemo, jer smatramo da nikog ne ugrožava – ni nas, ni naše partnere.
Flert je bio i ostao nešto što želimo da zadržimo za sebe, odnosno, da podelimo samo sa osobom sa kojom flertujemo, iako smatramo da nemamo šta da krijemo. Prilike i okolnosti su se promenile, ali uživanje u flertu je ostalo deo naše potrebe da sebe potvrdimo i oprobamo u uzbudljivoj igri – da se igramo vatrom, a da se ne opečemo.
No Comments