U poslednje vreme sam dosta vremena provela sa svojom mamom, njenim prijateljicama, svojim ženskim saborcima kroz svakodnevnicu i njihovim ćerkama. Kao što slavuji propevaju u februaru, tako i mi, svesrdno, krećemo sa unterhaltovanjem. Jasno vam je da su razlozi i mogućnosti za ženska druženja i trač sesije u Ušću su ogromni: razgledanje novih kolekcija, manikirska redalica u “Wizardu“, ispijanje kafa u mnogobrojnim kafićima ili, ko voli, trčanje u duetu na trakama u „Kočoviću“. Čula sam jednu zanimljivu priču, koja me je podstakla da danas sa vama podelim svoje misli o nama, ženama:
Na svadbi, mladenci se dogovoriše da narednih 48h provedu zatvoreni u svom stanu, isključenog telefona i interneta. Ujutro, zazvoniše na vrata roditelji mladoženje. Legli na zvono, pa kucaju i hvataju se za kvaku. Ali mladi suprug čvrsto reši da se drži dogovora. Narednog jutra, na vrata dođoše mladini roditelji, pozvaše ćerku, zvoneći na vrata. Mlada ne izdrža i otvori roditeljima! Dogodine se rodio mladencima sin, pa je ponosni otac lumpovao cele noći sa prijateljima u čast sina- prvenca. Zatim se rodi i ćerka, i otac ovog puta naruči i trubače i slavlje za rodbinu, prijatelje i ceo komšiluk. Mlada majka ne izdrža, pa upita svog mladog muža, čemu toliko slavlje, i zašto je pompeznije od praznovanja rođenja sina? Na to mladi otac odgovori :“ Zato što će nam ona, sigurno, uvek otvoriti vrata!“
I zaista, biti ćerka je izuzetna privilegija i obaveza. Ogromnu radost nam čini saznanje da smo svojim roditeljima vratile makar delić njihove nepresušne energije i učinili ih srećnim što nas imaju. Ipak, odnosi po ženskoj liniji u porodici su nešto posebno. I to je čista biologija. Od majki nasleđujemo mnogo više nego što se spolja dâ zapaziti. To je neraskidiva veza koja traje celog života, to je i dobro i loše što se krije u genima i vaspitanju. Ta bezuslovna ljubav i instiktivna zaštitnička energija, čini mi se, prenosi se ženskim hromozomima na naša pokolenja. Majku nikad ne možemo da prevarimo, jer smo mi njen deo i ona je, zauvek, naš glas savesti, slagale se mi sa time ili ne. One se celog života trude da u nama probude ono najbolje – istančane osećaje za dobro,lepo, čisto, zdravo… i naravno, nikad u tom pogledu, sa nama nisu potpuno zadovoljne. One bi to bolje i drugačije i jednostavnije i jeftinije.
Majke su katalizatori emocija i onda, kada nam gunđaju i zvocaju – to je blaga verzija ispoljavanja nezadovoljstva koje trenutno imaju na duši i da bi nas zaštitile,ne žele da nas uvuku u njegov vrtlog.
Jedno ne smemo zaboraviti. Naša majka najviše na svetu želi da nama bude dobro. A nama je dobro, kada smo u harmoniji sa samom sobom i svojim očekivanjima. A kada je nama dobro, nema te sile koja bi majku ostavila iza zatvorenih vrata!
No Comments