Dopisujemo se u grupi nas par prijateljica, kada odjednom Sanja počinje da šalje skrinšotove sa Instagram profila meni nepoznate devojke, komentarišući njen izgled, (skupe) krpice, stil života koji, sudeći prema fotografijama, dotična osoba vodi. Nezainteresovano konstatujem da devojku niti poznajem niti imam predstavu o kome je reč. Pokušavam da promenim temu, jer me ta vrsta komunikacije jednostavno ne zanima. Sanja i dalje insistira na analizi lika i dela osobe C, na šta joj Marija svesrdno odgovara i nadovezuje se. Na moje pitanje da li je realno i moguće da se bave time, iako znam da ti čine iz zabave i čiste dosade, kažu mi da ne vide ništa loše u tome. Ja vidim. Živi i pusti druge da žive.
Ali zato, listajući društvene mreže, malo malo pa naletim na ono #nofilter. Tu su još i razni epiteti kojima se uglavnom mi, pripadnice lepšeg pola, valjda hvalimo i divimo sebi, naglašavajući kako eto baš na toj slici nismo ništa dodavale, oduzimale ni ulepšavale. Čekajte, pa kome se mi to pravdamo? Iskreno rečeno, uopšte nemam pojma ni kakvi filteri postoje, niti me je to ikada interesovalo, a ako kojim slučajem počnem da fitriram „svakodnevno“, podsetite me molim vas na to šta sam ranije o tom fenomenu pisala. Ma naravno da svako od nas želi da od sebe pa i svog izgleda izvuče maksimum, i predstavi sebe u najboljem svetlu, ali gledajući slike i postove na Facebook-u i Instagram-u, ne mogu da se otmem utisku da pozadina svega toga uopšte nije tako bezazlena, kakvom se u prvi mah čini.
Ne znam kako vi na to gledate, ali ja nijednom nisam bila ni srećnija ni ispunjenija zato što sam za neku fotku dobila toliko i toliko lajkova. Ali zato sam se preksinoć osećala jako lepo nakon što sam u bioskopu Cineplexx konačno pogledala film o ljubavi Lenke Dunđerski i Laze Kostića, potom sa mamom prošetala, pojela sladoled i popila kafu. Jako sam se obradovala i mokasinama koje sam dugo merkala, a posle uspešno završenog posla rešila da sebe počastim njima. Isto tako, naša kosa neće postati lepša zbog filtera, već usled redovne nege i nekog finog tretmana u salonu „Wizard“ na poslednjem spratu Ušća. U sebe ulažemo valjda zbog nas samih, a ne da bi to neko video.
Znam da je kliše kada kažem da su nam uzori najčešće pogrešne osobe, ali valja se toga podsetiti i trenirati izbegavanje istih. Dakle, to što je neka pevačica, manekenka, starleta ili bilo koja osoba koja generalno nema pametnija posla nego da se po ceo dan slika, fotošopira a potom i izveštava javnost o svakom narednom koraku, postavila sliku na kojoj ste joj pozavidele, zastanite sekund. Šminka, frizura, previše slobodnog vemena, najčešće pozajmljena garderoba i svi to dobro isfiltrirano, nisu realno stanje stvari, zar ne? Sigurna u sebe nije ona žena koje posle sto napravljenih fotografija konačno pronađe jednu „savršenu“ koju će podeliti sa ostatkom sveta, a potom pobrati laskave komentare ljudi od kojih većinu niti poznajte niti će ih ikada sresti. Ne, samosvesna i sigurna žena nema potrebu da se dokazuje niti da svoj ego hrani na takav način.
Žene koje volim, žene koje me inspirišu, žene kojima skidam kapu su uglavnom one koje za svoj savršen izgled i to kako ih drugi doživljajavu ne haju previše. Kod njih to samo dolazi. To su žene koje vredno rade-školuju su, obrazuju, putuju po svetu, nadmeću se sa sobom, a ne sa drugim ženama. Njihovi profili neće vam iskočiti, niti će njihovi naizgled savrešeni životi biti predmet vaše žudnje – jer one za to nemaju vremena. Okupirane su realnim životom, problemima, zarađivanjem a onda i trošenjem sopstvenog novca. Njihova najlepša izdanja ni najdragocenije trenutke nećete videti na njihovim profilima, jer te momente neće trošiti na takav način. Pa ako je već potrebno da nekog ili nešto pratimo, neka to onda budu naši snovi.
One Comment
Leave a Comment
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
Nije li pomalo licemerno od strane autora osudjivanje koriacenja filtera koji apsolutno nista ne kostaju korisnike drustvenih mreza zarad promovisanja zakupaca lokala u trznom centru i trosenje novca u navedenim radnjama? Jel je to prava sreca i dokaz licnog zadovoljstva i uspeha a ne tamo neki filter na instagramu? U cemu je to tacna razlika, u pitanju su trenutna zadovoljstva zbog kojih se covecanstvo oseca ispunjenije na dan ili dva? Jako povrsan tekst sa jasnim ciljem promovisanja konzumerizma.