Jedva da je dan počeo – i već je šest uveče. Jedva smo dočekale vikend, a već je ponedeljak. I mesec je već gotov, i godina je skoro gotova. Ipak, uprkos svemu, život je isuviše lep da bismo bile u njemu negativne. treba da naučimo da prepoznajemo lepotu u svakoj pojavi i uživamo u svakom danu. Pronađimo načina da se zabavimo ili druge usrećimo malom pažnjom, a olovne oblake koji se periodično nadviju nad nama, posmatrajmo kao nešto očekivano i prolazno. Uveseljavajmo se tričarijama svakodnevnice i razmenjujmo poglede koji, makar i ispod maske, cvetaju u prelepe osmehe. Jesen može biti toplija i od leta, ako nam je duša ogrnuta ljubavlju. Na taj način spoljni svet postaje samo odraz našeg srca. Ako ga punimo ljubavlju, svuda ćemo osećati ljubav. Obucimo Liu Jo haljinu mačkastog dezena i živimo kao da imamo 9 života. Ne čuvajmo ništa za specijalnu priliku, jer to što smo žive i jeste specijalna prilika!
Ništa ne treba da ostavljamo za sutra, sledeću godinu, bolje dane, jer kada odlažemo – kafa se ohladi, prioriteti se menjaju, šarm nestaje, zdravlje posustaje, deca porastu, roditelji odu, obećanja se zaborave, dan postaje noć i … što bi moja baba govorila – prođe voz! Dan je danas, a trenutak je sada! Ne ostavljajmo ništa za kasnije, jer čekajući bolje dane, možemo izgubiti najbolje trenutke, najbolja iskustva, najbolje prijatelje i ljubavi. Nemojmo nikome ni govoriti da će biti “zauvek”, već radije govorimo “vidimo se posle” svakog dana.
Život nas uči da ne smemo da računamo na bilo kakvu izvesnost u budućnosti, već moramo da delamo i damo sve od sebe upravo sada. Sve se mislimo da će doći vreme, a vreme neumitno odlazi. Naša najveća iluzija se sastoji u tome što nam se čini da imamo još dosta vremena i da treba polako i produmano da preduzimamo svaki važan životni korak. Ipak, možda treba da živimo kao da nam je ovaj, samo jedan od 9 života. Da eksperimentišimo, ali tako – da nas kroz svakodnevne avanture vodi jačina volje, a ne slabost karaktera! Srećno, mačkice!
No Comments