U životu nema visokih ili niskih ljudi. Prava dužina nogu jedne osobe je kada one stoje čvrsto na zemlji. Upravo takve osobe ovih nedelja predstavljaju reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu u košarci. Favoriti za zlato, „Orlovi“ u jatu, skokovima i šutevima donosili su radost celoj naciji, sve do prelomne utakmice sa Španijom. Nije sve u visini, nešto je i u taktici i kao i u životu, najviše je u sreći!
Kažu da je košarka jedan od najzanimljivijih sportova. Utakmice su sa jakim tempom, promenljive i nepredvidive. Dosadi ili manjku koncentracije tu nikad nema mesta. Nešto nalik uzbudljivom intimnom činu na početku veze. Rekle biste, dobro, sport kao i svaki drugi? Pa i nije baš tako, za razlku od drugih sportova, mnogo je pristupačniji, jer je za njega jedino potrebna Sport Vision košarkaška lopta i koš, ili druga rupa bez dna, iz koje se iznova rađa šansa za nove pokušaje. Adrenalin preplavljuje ne samo učesnike, već i sve nas, posmatrače igre, koja našim momcima i dalje daje šansu da se vinu u visine na sledećoj Olimpijadi. Da li će uspeti, ostaje nam da vidimo, ali svakako ćemo bodriti naše najbolje košarkaše do kraja. Ima nečeg u tome kada ih posmatramo onako visoke i moćne kako krstare terenom, uz zvuk tapkanja lopte, slično otkucajima uznemirenog srca. Možda ipak i nije sve izgubljeno!
Visina je bitna, u smislu koliko smo u mogućnosti da se izdignemo izvan svojih strahova, sumnji, inercije i melanholije. Promašujemo svi u životu, ali ono što svi pamtimo su pogoci kojima smo pobedili sami sebe. Kao i u intimnim odnosima, i kod košarke važi pravilo: „Da bi stvar bila uspešna, nema mesta sebičnosti, inače nema dostizanja vrhunca!“ Viši i oni niži rastom, daju sve od sebe za uspeh, ponos i opravdanje poverenja. Cilj je uvek isti- vatromet, sreća, zagrljaji i reči koje se pamte. Vinuti se u visine može svako, ako zaista potrudimo. Tako da, ako možeš da poletiš- a ti skoči!
Lepo mi je legla ova filozofija posle tuge iz daleke Kine.