Udahni. Spusti ručnu. Proveri retrovizore i gledaj u onaj pravo kad ideš u rikverc.
Da li su tu naočare za sunce? Stavi ih.
Izvadi kamilju kožu i obriši prozore.
Nemoj da zaboraviš da proveriš kočioni sistem. Znaš šta se desi kada kočnice ne rade? Pa da. Zvekneš.
U nekoga pored na ulici. U ivičnjak čak. Možeš da zvekneš i u banderu sa umrlicama, a ne biti fer prema onima koji nisu tu i nije baš u redu s tvoje strane.
Saobraćajni znaci, da.
Nemoj da ih zaboraviš.
Nemoj da zaboraviš da ih pratiš, jer ako ne staneš na „stop“ neko obično zvekne tebe. Sa strane ili otpozadi. I nebitno je što pravila kažu da je kriv… ako se dobro sećam ti nisi stao kada je osmougao obojen u crveno naznačio stajanje kao imperativ.
Nemoj da koristiš telefon. Vožnja je ozbiljna stvar, a ti kuckaš poruke i lajkuješ slike. Ne omalovažavaj je. Nije za sitne duše.
Život je ozbiljna vožnja, samo da znaš.
I tamo, kao kod benzinca, moraš polako da otpuštaš kvačilo i ne smeš nezgrapno i brzo da stisneš gas.
Vozilo se gasi, a onda ceo proces gradiš ispočetka.
Nemoj preglasno da slušaš muziku, jer nikome ne prija kad si glasan, a i koga tvoja plej lista uopše zanima?
To je valjda otkrivanje sebe, a zašto bi to radio kad fontana na Slaviji svakako peva i skida se gola pred svetom?
Nauči kako da ne posvadjaš ova dva vraga, oni traže neku zanimljivo životnu simbiozu- malo da otpustiš, pa da ugreješ.
Zar nije lep taj balans?
Zavrti svoj omiljeni fleš ubačen u novi plejer i slušaj muziku koju samo ti čuješ dok nekoga na suvozačevom voziš, a on se ne hvata za držač do prozora.
Nauči da se ne boje što voziš baš njih.
Vožnja treba da bude zabavna, zar ne?
Sa dizelom je malo drugačije, ali ti svakako opet treba gas, onda kada kreneš.
Ispadne da svakako ne možeš da ih ne usaglasiš dobro.
Žene, kažu, voze lošije. Logično. Koja žena još je znala kada gas treba da se pusti.
Žene su obično kruto držale volane i čekale nekog drugog da ih optuži da su krive.
Nisu. Samo se boje.
Sa vama, muškima, malko je drugačije.
Vi u svoje automobile ulazite kao u crkvu. Ponosito bacate njihove ključeve i čekate da se svima pohvalite, jer ih baš vi posedujete.
Ipak, voziti bolji auto daleko je veća odgovornost. Tad imaš tremu kad diraš kontrolnu tablu i više se uplašiš kad pogledaš u menjač. Tad ti je teško da uživaš u brzini i lepoti, dok se prema svojim starim, ne tako lepim i pouzdanim autom ponašaš prljavo i neblagonaklono. Udaraš ga kad ne radi, pa ga još i kuneš, jer ti nije dao lepotu. Kad ideš u rikverc okrećeš se preko desnog ramena i obavezno ne vidiš stub koji je iza tebe.
Hladnjak na novom automobilu bolje radi, ali manje puca. Kad si u njemu, nikad se ne plašiš da će njegov naziv imati ikakvu simboliku za tvoje bilo.
Ja… napisala sam još jednu priču, koja veze sa automobilima nema.
Ne razumem se u iste, ali ih razumem.
On… vozio je crni džip čiju marku ne bih prepoznala u salonu automobila. Imao je šest brzina i automatski menjač.
Kod nas, kvačila nikada nije bilo.
Bez obzira na sve…
I dalje verujem da smo tim.
Vozim ćaletovu Opel Astru i zamišljam koliko je zapravo lepo to što koristim manuelni menjač.
Rekli bi da spoja tu nema.
Onda bismo se pogledali i poverovali u svet.
Zato što se nije plašio, seli smo na motor i zapalili.
Digli smo ruke i nismo se slikali za instagram.
Volim ga i veliki servis poklonila sam mu džabe.
Još uvek gas koristi kako treba.
Ko kaže da ću da pobegnem?
No Comments