Nekako, što više prolazi vreme, sve me više drma neka nostalgija. Prisećam se svežih šampita- koje sam klopala bez osećaja krivice, ulica- preko kojih sam pretrčavala bez bojazni da me neko vreba sa kaznom, najznačajnijih naših muzeja- čije ponovno otvaranje “samo što nije” i nekih vaspitanih i finih muškaraca koji su imali kosu- jer je trend šišanja “na keca” bio besmislen. Svaka pesma na radiju iz prohujalih vremena me baca u radosnu pa onda neku setnu fazu, jer nekih lepih trenutaka i nekih voljenih ljudi više nema: “Sve teče i sve se menja”- kao što onomad reče čika Heraklit. Međutim, iako je po njegovom shvatanju bilo nemoguće zakoračiti u istu reku dvaput, u reke trendova danas sigurno možemo! Kad god se vrati neki stari dobar trend u modu, ja se ozarim- što zbog evociranja uspomena na minule događaje, što zbog sreće jer brižno čuvam po par kvalitetnih predstavnika iz svakog uspešnog modnog trenda , po principu: “Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani”. Eksperimentišite i kombinujte, jer ako se oslanjate na sopstveni potencijal, život vas mora obdariti energijom, intuicijom i idejama!
I tako su iz mog ormara ponovo izvirile šarena maksi haljina i espadrile sa širokim trakama… koji će i ovog toplog leta saučestvovati u kreiranju lepih uspomena ! Sve one dame, koje još nisu kupile svoje prve espadrile, ne znaju šta propuštaju. Pre ravno 15 godina, na svadbi školske drugarice u Španiji, u po’ noći, mlada je svim najboljim drugaricama, poklonila po par “Zara” bež ravnih espadrila, kako bismo nastavile da skačemo i đuskamo do sitnih sati, odagnavši bol iz umornih stopala… U Španiji one nikad ne izlaze iz mode, jer je valjda Španjolkama udobnost i odlučno gaženje važnije od trendova svetskih diktata. Bilo na štiklu, ravne, sa otvorenim prstima ili petama… “Guess” ili “Tommy Hilfiger” espadrile su dobra investicija za lep i komforan izgled vaših nožica!
Navukavši svoju omiljenu “vintedž” haljinicu i šetajući u najudobnijim espadrilama na svetu, danas mi ništa ne pada teško: ni saznanje da je on negde daleko ( i od očiju, a i srca), ni gužve na mostovima (jer pešačim svuda kud me noge nose), ni Novakovi porazi (čovek je i dalje naš broj 1) a bogami ni fontana kojoj ne mogu da priđem (a peva Karuza). Nostalgija je svojstvena svima nama, zato se belosvetski trendovi i izmišljaju! A onda se pojavi rimejk: jogurt, auto, pesma, “Converse” patike… i život se nadahnjuje novim doživljajima za neko buduće ozareno lice i slatke male uspomene…
No Comments