Ljubav ima cenu

Moji baba i deda su bili mega gotivan par. Baba je uvek spremala ručkove i jedina ambicija bila joj je kako da dedu što duže zavodi. Istina, zvuči lako biti „domaćica“, ali nije bilo lako i zadržati ovna u horoskopu bar pola veka (čitaj: deda je bio ovan).

I da, stavimo po strani to čime su se bavili, deda je bio predmet babinih fantazija do poslednjeg trenutka njenog prelepog života. I sećam se, iako sam bila mlada i neosvešćena, toga da su njihove svađe izazivale smehotres. Oni se nisu svađali. Dedina najgora psovka je bila „beži u peršun“ i kad je to izgovarao, nestvarno bi se nakostrešio, stavljajući svoje mustaće crne kao mrak u prvi plan. Baba bi brzo demarkirala raspravu i pričala kako je njen muž i dalje lep.

Nije ovo priča o babi i dedi. Oni su samo dostojna digresija, nimalo bezrazložna i s ciljem korišćena. Njih dvoje služe kako bih vam objasnila šta nama danas fali.

Podsećanja radi, moja najbolja drugarica raskinula je vezu dugu šest godina.

Moja kuma nema frajera deset godina.

Komšinica Smilja je juče gađala komšiju Stevana keramičkom saksijom sa crvenim muškatlama, jer joj je opsovao majku.

Ujak Dejan je pretukao pre tri dana malog Mateju, jer je podrigivao za stolom…

Svaki dan raspadne se mnogo brakova, „seenuje“ se mnogo poruka, odgovori se na mnogo nepotrebnih pitanja, popije se mnogo bezimenih kafa, dele se, nadasve, telesne tečnosti sa ljudima čija imena ne znamo…

Svaki dan neki muškarac ponovi kako je sve izgubilo vrednost i jedna žena plače, jer je neko gleda kroz Instagram.

Svaki dan neko je tužan, jer ne gleda film u Cineplexu u Ušću.

Skoro svaki dan neki klinja pogrešno usvoji da se igrice igraju za kompom, a ne sa ortakom.

Gotovo uvek, kada spavaš sa ženom, nemaš pojma ni što to činiš, a još ređe je nazoveš da joj, bar onako maliciozno, udeliš kritiku ili kompliment.

Desi se, bogami, da vidimo da počinjemo da se zaljubljujemo, pa letimo na protivpožarne stepenice, jer …

Koga realno znate da je od skoro zaljubljen i u srećnoj vezi?

Pre nego vas bilo ko ubedi kako smo svi otišli u vražju mater i kako su se sve vrednosti izgubile, podsetite sebe na jednostavnosti koje ste naučili u predškolskom.

Podvucite sebi neke stvari koje znate, ali ih smišljeno i zaboravljate.

Podsetite nekada sebe na to da je prelepo reći „hvala“ i „izvini“.

Da ljudi nisu isti.

Da je svako od nas posebna individua.

Da znate ljude koji su plitki, iako imaju fakultete.

Da znate muškarce koji su kukavice, iako imaju široka leđa i tetovaže.

Podsetite sebe, da žena u kratkoj suknji nije nužno prostitutka, da to što se neko dobro provodi u gradu, ne znači da se bavi pomenutim zanimanjem.

Podsetite sebe da i bogati nekada nemaju keša, da neki zubari imaju ružne zube i da hladni ljudi imaju emocije.

Kad god pomislite kako vas je progutalo vreme u kom pokušavajući da budete slični i urbani, zaboravljate koliko je zapravo lepo biti temeljan, ma u čemu god… setite se da je mnogo lakše pretući dete, nego ga vaspitati.

Setite se da je mnogo lakše spavati sa nekim, nego razmisliti šta posle tog doručka osećaš.

Lakše je podneti razvod nego ispraviti greške.

Lakše je pustiti nekoga da ode, nego mu reći „Hej, nemoj da ideš, hajde da otputujemo skupa“.

U životu je uvek lakše napraviti faul nego gađati na koš, ako si na pola terena.

Uvek je lakše razbiti sve sa stola, nego se nervirati.

Lakše je i dati otkaz, nego se potruditi da na poslu budeš bolji.

Lakše je mnogo toga….

Ali život nije lakša priča.

Život je JEDINA priča u kojoj ne treba od ljudi, situacija i mogućnosti praviti dosadan film.

Ljubav mora da ima cenu, zato što ono što je uloženo u njeno stvaranje vredi onoliko koliko vredi cilj koji te na naplatnoj rampi čeka.

Nemojte da blamirate ljubav.

Molim vas.

Share...