Ljubav je kad nas on čuva i pazi. Kada nas pita: „Je l’ ti lepo sa mnom?“ „Da li bi nešto drugo, negde drugde…?“ Kada pokušava barem jednom dnevno da nas nasmeši i oraspoloži. Kada nije važno koliko dugo ga poznajemo, već vreme merimo onim što nam pruža svakodnevno. Kada se one, koje su bile pre nas, brišu se iz sećanja i postaju nezanimljive na društvenim mrežama. Ljubav je kada nešto uradi samo za nas, ne zbog sebe – već zbog nas. Kad smo najbolje od svih- i kada mu sa nama niko drugi nije potreban. Kada nas pita „Kako si?“ bez povoda i kada nam ogrne svoj sako ili jaknu bez pitanja. Kada nas stvarno želi dodirnuti, ne radi svog ćefa, već prvenstveno, da bi nama pružio to zadovoljstvo. Kada sve želi da nam da. Kada ga čini srećnim da na nas potroši poslednje pare. Kada se noću budi da bi nas gledao dok spavamo i kada zaranja u našu kosu duboko udišući naš miris. Ljubav je kad je reč o nama i za nas se sve može. Kada ne moramo ni da se zamislimo a kamoli da pitamo: „Je l’ me voliš?“
Ljubav je kada umesto reči, malim pažnjama iskazuje svoja osećanja. Kada za nas bira muziku i kada nam peva. Kada nas dočekuje na aerodromu i grli dugo i snažno. Kada zastane pored uličnih prodavaca i kupi nam poljsko cveće. Kada nas slika jer to sam poželi. Kada sedi pored nas u tišini i miru, i zbog toga osetimo potpunu sreću. Kada zbog nas želi da bude u svom najboljem svetlu. Kada u nama vidi motivaciju da ostavi pušenje i otpočne da vežba. Kada nije ljubomoran, već zabrinut. Kada nas dočeka sa večerom na stolu, nespretno postavljanom, ali sa mnogo truda. Kada mu nije teško da vrati u Mango našu novu haljinu i zameni je za drugu veličinu. Kada umoran i neraspoložen u nama traži utehu.
Ljubav je kad ne znamo da smo za njega bogom poslate, ali to osećamo. Izabrane smo i voljene i zbog toga, svakodnevno sve više dobrote i lepog pronalazimo i u sebi. Ljubav je … kada se bojimo da ga izgubimo.
No Comments