Vreme izlazaka sa drugaricama u četrdeset +, nikad nije bilo zabavnije! Čini mi se da nikad nismo bile opuštenije i veselije i energičnije u večernjim skitnjama nego sada. Valjda jer se to ne dešava baš često, međutim, kada se nakanimo i usaglasimo – uvek začinimo provod dobrom klopom, koktelima i đuskom! Rekle biste „ništa čudno?“ Ipak, primećujem da konačno u četrdesetim nemamo baš nikakva drugačija očekivanja od večernjeg izlaska – sem dobrog provoda. Kao što je Novak na na završnom Masters turniru u Londonu izjavio: „Ja sam došao samo da se dobro zabavim“. Nikakve poene mi više ne sakupljamo. Nula posto razmišljanja o tome, da li ima nekog poznatog, da li nas neko gleda i da li ćemo nekoga da upoznamo. Bitno je samo da se mi lepo ispričamo, ismejemo i ludo provedemo, kao nekad, kada je urbani klupski Beograd činilo nekoliko suterena strogog centra grada.
Pred izlazak dogovaramo se kako ćemo se obući, jer sve tri imamo potpuno različit stil oblačenja. Ipak , da ne bude da je jedna krenula u sportskom „U.S. Polo Assn.“ izdanju, druga u „Liu Jo“ romantičnoj čipkanoj njud haljinici, a treća u „Conte de Florence“ cigaret pantalonama i klasičnoj košulji, donosimo koncenzus. Moramo da budemo u sličnom fazonu, pa se dogovaramo – farmerke i štikle, a gore, ko šta voli.
Veče smo započele neutralisanjem kaprićoze u omiljenom restoranu, nakon čega smo se uputile u klub. Sevali su blicevi i pozirale smo za selfi u odličnom raspoloženju, što smo i dokumentovale na društvenim mrežama. Kokteli su stizali jedan za drugim, a mi smo se uvijale i njihale u ritmu muzike koju baš ne poznajemo i ne razumemo. I kako to već biva, kao pogodak u centar mete, DJ nam pusti „It’s raining men, hallelujah“- davni hit svih svetskih diskoteka, pa i našeg grada. Uz pesmu, naše usklike i ludu energiju, devojke oko nas su se namršteno razmicale i u prvi plan su počeli da nam se približavaju muškarci. Gledali su nas nasmejano, bogomdanim bleskom zuba (koji izbeljivanjem ne može da se postigne). Mlađi i sveži kao perece, ovi momci su delovali oduševljeno. Dopadala im se naša rasterećena energija i iskrena sreća u očima. Retko izlazimo, pa kada se sve okupimo, padaju muškarci kao kiša, jer je i priroda – žena i zna šta nam treba (kaže pesma)!
I tako, srećne i zadovoljne, u sitne sate smo krenule ka svojim kućama, sa pozitivnom mišlju – da smo u izlascima mi same, jedne drugim, najbolji partneri. A ti divni muškarci… mogu se posmatrati kao cipele: ili su super i dugo traju ili od starta ne valjaju i mogu se zameniti. Zato se jednog principa ne odričemo – držimo se visokih štikli i standarda. Tako da, drage dame, bilo da ste „single“, udate, razvedene ili ludo zaljubljene, ne zatvarajte se u kuću, izlazite i zabavljajte se. Kako god to nekome zvučalo, naše godine su samo broj, zato, ne bojte se kiše!
Sjajno!Muskarci su kao cipele!!!