Čini mi se da smo sve postale narcisoidne. Sećate li se kako je završio Narcis iz grčkog mita? U knjižari „Vulkan“ pronađoh poklon jednoj damici, pred kojom su sve tajne još sakrivene. Izvukoh knjigu kojom je ovaj tekst inspirisan. Ideja kreće od monologa jedne veštice iz bajke braće Grim, koji počinje sa: „Ogledalce, ogledalce…“ a i za nju znamo kako je završila! Da li se ikad zapitamo da li će i nama doći glave naša narcisoidnost? Koja je stvarna svrha ogledanja u našim životima? Reći ćete: sve se svakog dana gledamo u ogledalu kako bismo ocenile kako nam se sviđa naše lice, kosa i celokupan izgled. Ali onda, dodatno, pre nego što napustimo kuću, tražimo ozareni ili makar odobravajući izraz lica naših ukućana, pa i kućnih ljubimaca. U automobilu ili prednjem delu autobusa, obavezno se ogledamo u retrovizoru. A u poslednjim metrima do svog radnog mesta – u svakoj mogućoj površini koja može u tu svrhu poslužiti. Ako imamo „skype“ razgovore sa kolegama van našeg vidokruga, više gledamo u sebe negoli u lice sagovornika. A kada god za to imamo vremena slikamo „iPhone “selfije, pa zatim zumirajući, dodatno analiziramo efekat „Yves Saint Laurent touche éclat“ hajlajtera. Reći ćete – ne, nisam ta. Dobro, nisam ni ja (baš uvek), ali budite iskrene, da niste ipak, malo više narcisoidne nego što bi trebalo?
Lepo je videti žene zadovoljne svojim izgledom, negovane i doterane. A lepo je i čuti da su mnoge napravile karijere slikajući svoj odraz u ogledalu dok isprobavaju garderobu u kabini. Gledajući te autoportrete rekla bih da su devojke imale dilemu koju su samo tako mogle da odgonetnu: da li im dobro stoji ta šljokičasta „Diesel“ haljina, kao što su zamišljale dok su je gledale na lutki?
Da li u raznim dnevnim okolnostima, gledajući sebe u ogledalu, u stvari bežimo od stvarnosti i važnijih misli vezanih za donošenje odluka? Ili nam ogledalo služi da poboljšamo samopouzdanje i sa elanom krenemo u rešavanja tekućih pitanja? Kako bilo… ipak, raduje me jedna misao – a to je da postoji nešto, što je potpuno pod našom kontrolom, a to je osećaj zadovoljstva. Kao i kod pomenutog Narcisa i Veštice, postoji ono malo slatko zadovoljstvo, samo nama znano, koje često čuči u odrazu u ogledalu.
Nekad mi se čini da imamo tajnu vezu sa lepšom verzijom sebe. Sebe uvek drugačije vidimo od drugih u ogledalu, ono otkriva ono što naš um želi da vidi. Narcisoidno ili ne, znam da je najbolji odraz u ogledalu onaj, gde se u pozadini nazire osmeh osobe koja nas najviše voli, jer ona tačno zna – šta tog trenutka osećamo!
No Comments