Od kako se svet otvorio i traktor globalizacije zašao u najudaljenije uglove svetske mape, mnoge stvari za kojima smo do skora neumorno tragali su nam postale dostupne za kupovinu. I dok je to uticalo da svi postanemo srećni što te stvari nisu više samo reklame na satelitskoj televiziji ili izlizane stranice kataloga koje je doneo ćaletov stric iz Njujorka, već naša stvarnost, istovremeno su se određene aktivnosti neminovno zakomplikovale. Prva među njima i ujedno sastavni deo naše svakodnevice – prokletstvo izbora. Od biranja doručka do biranja destinacije za sledeće letovanje, razne stvari, i velike i male, su postale iracionalno sposobne da prave nalete znojenja pred donošenjem odluke. Međutim, retko koji poduhvat može efektnije da izazove tu reakciju od kupovine poklona voljenoj osobi.
Za mene, osobu patološki nastrojenu prema izazovima, to je događaj koji mi oduvek automatski pruža jedan. I sad, iako ovaj uvod zvuči kao da mom odlasku u takvu kupovinu prethodi mesec dana opsesiranja u sobi na putu ka pronalaženju idealnog rešenja, istina je zapravo drugačija (i manje sramotna).
Razlog za ovo je jednostavan, u tim situacijama isključivo tražim stvari koje – koliko god naivno ili sitno delovale na prvi pogled – imaju potencijal da, uparene sa pravom osobom, oplemene njenu priču. Bila to odeća, obuća, nakit, ili bilo šta drugo što se nesumnjivo može pronaći u radnjama Ušće Shopping Centra, ako bih zamišljajući taj poklon na devojci osetio potrebu da postavim pitanje na temu istog, tu bih svoju potragu i okončao. Zašto? Pa zato što u svetu gde ljudi ubrzano počinju da liče jedni na druge od silne želje da budu drugačiji, jedina stvar koja zapravo pravi razliku su priče koje ih prate.
Najbolji pokloni su oni koji pomažu da se te priče ispričaju.
One Comment
Leave a Comment
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
Lepo napisano. Bravo!