Moja majka je volela da citira onu čuvenu Frojdovu: „Kad bi mladost znala, kad bi starost mogla“ – kad god bih se spremala za izlazak sa društvom. Sa godinama shvatam da sam trenutno u fazi kada i znam – i mogu, iako nam je u mnogim sferama život postao, podosta, ograničen. Pa opet, shvatamo da nam se životna energija sa godinama polako osipa, ali ne i stanje duha. Da bi nam to stanje duha bilo gonjeno uvek novim željama i motivisano za prevazilaženje svega što nam se na putu nađe, treba da shvatimo da postoji period u kojem smo sada, na sredini puta između mladosti i starosti. Upravo sada imamo stečenu mudrost i još uvek izdržljivu snagu – kao svoje moćne saveznike. Ovo predivno doba karakterišu i dve kratke reči: „još“ i „već“. Nama je „još“ sve dostupno, ali je i „već“ sve jasno!
Još smo pune poleta, zamisli, želja i planova. Renoviranje stana, onlajn usavršavanje dosta zaboravljenog francuskog jezika, odabir novih sadnica za lepši vrt dogodine, održavanje kondicije prelaženjem dvanaest hiljada koraka dnevno u najudobnijim Premiata patikama ili konačno isprobavanje starinskih kulinarskih specijaliteta za koje su potrebni sati…su nam sasvim dobra motivacija. Svaka od nas zna koja bi joj nova igra donela više zadovoljstva i nova samopotvrđivanja, jer mi u stvari još uvek možemo sve što već nismo probale!
Šta god da nas zadesi, moramo naći snage da to prevaziđemo. Ni jedna od nas nije izuzeta od već proživljenih patnji, gubitaka i loših perioda. Ali život je pun uspona i padova, te moramo biti jake za još bolje dane, koji nam predstoje. Prestanimo da stalno nalazimo neka opravdanja za loše raspoloženje izvan nas samih. Razlozi su uvek u nama- nekada su bolni i teški, ali nas na kraju oni pokreću ka boljitku i promenama. Zato negujmo u sebi mladost, leptiriće u stomaku, znatiželju i borbenost. Budimo uvek mlade srcem, budimo pametne i držimo se pravila da svoj život ne ostavljamo za kasnije!
No Comments