Neka prijateljstva se sklapaju za ceo život a neka imaju ograničeni rok trajanja. Neko racionalno sklapa prijateljstva, a neko pristupa prijateljstvu sa većim emotivnim ulaganjem, pa opet, i za jedne i druge možemo reći da imaju svoj interes, bilo da je to korist ili emotivno ispunjenje. Kažu da biramo određene ljude za prijatelje zbog toga što imamo dosta sličnosti, dopadaju nam se kao osobe ili zbog toga što često poseduju neku osobinu koja nama nedostaje. A kada izlazimo iz nekog prijateljskog odnosa zauvek, to je uglavnom zato što je nestalo naklonosti prema osobi koju smo smatrali bliskom, odnosno, zbog nanete boli ili neispunjenih očekivanja. Mnoge prijatelje smatramo bližim od rodbine, jer mnoge članove rodbine pa i porodice nismo same birale. Kao male, stvarale smo prijateljstva kao naše prve slobodne izbore. Prijateljstvo za razliku od rodbinskog odnosa je tako postao samo naš izbor i naš lični poklon koji odlučujemo nekome da damo, ili da od nekoga primimo.
Današnja prijateljstva su, kao i veze, pelcovana bolešću 21. veka – konzumerizmom. Načini gradnje odnosa se mogu uporediti sa „umreženim“ društvom na našem Samsung Z-flip telefonu. Sve nas više krase novi dodaci i promene. Zbog toga stičemo nove prijatelje u novim okolnostima, na određeni vremenski period i zbog određenih ciljeva. Mnogi smatraju da većinu stvari i osoba u životu mogu da zamene novim ili unapređenim modelom. Jednostavno, prijateljstvo smatraju za svoje pravo, gde kroz svoj manjak empatije mare samo za svoj interes, ne obazirući se na obavezu pristojnosti, mere i poštovanja druge osobe. Svaki odnos bi trebalo da ima balans ili reciprocitet u ponašanju, pravima i obavezama, pa tako i očekivanjima. Čim se naruši ta povezanost nastaje nezadovoljstvo. Ukoliko jedna strana nije u stanju da kritike prihvati kao želju za poboljšanjem odnosa, a ne atak na ličnost, neminovno dolazi do napuklina. Ono što je potrebno za negovanje i očuvanje prijateljstva na dugi rok i kroz sva životna iskušenja – je otvorenost i sagledavanje stvarnosti kroz prizmu obe osobe, jer bez razgovora nema razumevanja.
Svaka od nas na nepravedno ponašanje reaguje različito. Neka iskazuje nezadovoljstvo, neka se povlači u sebe, a neka posle višestrukih pokušaja spasavanja – prekida prijateljstvo. Ne zaboravimo izreku da iza svake kritike stoji čežnja, a iza svake ljutnje – povreda. Kada kritikujemo svoje prijatelje, uglavnom je to naš način da tražimo zadovoljenje neke potrebe ili želje. Zato je važno nikada ne napadati osobu, nego problem i istaknuti na koji način nas povređuje takvo ponašanje prijatelja. Treba se naučiti razgovaranju bez napadanja i bez ružnih reči, ukoliko je potrebno i u prisustvu nepristrasne strane ili za to obučene osobe. Jer najzdraviji su odnosi iskreni. A možda je i za to kasno. Pravih “ruku u vatru” prijatelja u životu ipak stičemo samo nekoliko. Baš na takve prjatelje imamo pravo ali i obavezu – da negujemo prijateljstvo i u dobru i u zlu.
No Comments