PRKOSITI JESENI

Jesen je debelo zagazila u naše živote. Htele mi to ili ne, sunčevi zraci blede a noć je mračnija nego inače. Ipak, shodno svojoj naravi, i ovog jutra sam vedra, živahna i pomalo rasejana. Prkosim svojoj urođenoj meteropatiji tako što po jutarnjoj hladnoći hrabro istrčavam na svoju redovnu rutu, dva puta nedeljno, preko Brankovog mosta ka Ušću. Zadovoljstvo mi, umesto sunca, koje se baš zabilo iza gustih oblaka, pruža topao i fin osećaj ispod nove opreme za trčanje. Na rukavu svoje lila Champion jakne sam namontirala držač telefona, na kojem je uključena „Nike +“ aplikacija. To je moj najbolji partner u trčanju, jer dok slušam omiljenu trkačku plej listu, redovno me obaveštava o pretrčanoj kilometraži, brzini i vremenu. Nisam loša, trčkaram pedeset minuta i posle brzog tuša i šminkanja uranjam u svoju poslovnu kombinaciju koju sam donela prethodnog dana.

Gledam svoj odraz u ogledalu i razmišljam, kako nisam više ni mlada niti baš lepa, nemam ni selebriti status (politički, sportsko-estradni, umetnički) a opet, baš mi ništa u stvari ne fali! Mora da tu ima nešto, što je jače od krize srednjih godina. Francuzi to zovu joie de vivre, radovanje životu. Prkosim svemu što me snađe, i tražim lepšu stranu priče. Ne hejtujem i ne obazirem se na one koji me ne vole i govore mi iza leđa. Oni su tamo, iza- sa razlogom. Život je kratak, a postoji toliko stvari kojima se radujem i koje želim da doživim! Danas mi, na primer, treba sveto trojstvo: dobra frizura, dobre cipele i dobra haljina! I tako, krenula sam put kupovine nove Chic kombinacije- od „Essedonna“ salonki do „Silvian Heach“ čipkane haljine za gala izgled tokom nove operske sezone, koja je uveliko započela u prestonici. Uzgred, možda me posluži i sreća da neku od predstava podgledam u Rimu ili Atini… znate za Ušće nagradnu igru? Kupovinom – do fenomenalnih nagrada ili milion i po dinara!

Sa prozora našeg tržnog centra, posmatram kišne kapi od kojih se stvara radosna duga iznad Beograda i molim nebo za još makar jedan vikend ogrejan oktobarskim suncem. Želim da još malo prkosim hladnoći, trčkarajući Košutnjakom u svojoj najlepšoj sportskoj opremi, dok mi  pod nogama šušti žuto i smeđe lišće, a u ušima čuje „O Sole Mio…“  Ima li lepše prkosne pesme? Posle oluje će doći sunce! Duboko ću mu se pokloniti, slikati ga, i okačiti fotku na ekran telefona, da prkosim jeseni!

Share...