Najlepša razmišljanja su ona, koja nam naviru kada se nađemo u prirodi. Dok sam tokom vikenda okopavala ružičnjak i presađivala baštenske biljčice, setila sam se stare izreke koja je toliko dobrodošla baš u proleće: „Ono što poseješ- to ćeš i požnjeti.“ Jeste li i same razmišljale šta biste posadile ovih dana? Nisu samo u pitanju cvećke na terasi i voćkice u bašti, već i sadnja dobrih želja i emocija i u našim glavama. Zimi nam se nagomilaju tmurne misli, potkrepljene mrzovoljom i inertnošću i budimo sigurne da nam nikad neće svanuti dok same svoje nezadovoljstvo ne napustimo.
Pravo je vreme da prekopamo bašticu u našoj glavi i pripremimo je za ono što bismo najviše volele da nam procveta i urodi željenim plodom. Počnimo od preispitivanja, šta treba menjati u našem ponašanju i očekivanjima. Razmislimo o tome šta nas tišti i šta ili koga treba isčupati iz glave kao korov ili parazitsku biljku. Da li smo osvestile kakvim to delima želimo da se posvetimo, sa kojim ljudima nam je inspirativno i lepo i šta bismo želele da nas motiviše da svakog jutra ustanemo čile i nasmejane?
Nije to lak zadatak, pogotovu što se teško možemo odupreti spoljnim uticajima koji naš zastrašuju, demorališu ili postavljaju normu u koju se teško uklapamo. Brinućemo i biće prepreka mnogo, kao i hamletovskih preispitivanja, ali ako svoju glavu dobro ne prekopamo, oplevimo i ne nađubrimo, dugo ćemo živeti u korovu do guše. Pa opet, ne gledajmo sada u trnje na ružama nego pretpostavimo majsku lepotu kraljice cveća. Ne dajmo da nam misli zaokupiraju loše vesti, tračevi, energetski vampiri ili besmislena zabava, koliko god da se snažno i intenzivno obrušavaju na nas. Grad je jači od kiše, ali zato grad nema prijatelja na zemlji! Tako i treba kultivisati svoje misli — požnjećemo ili ubrati onakve misli kakve same posejemo, pa zato zašto ne bismo odabrale najbolje moguće seme?
Hvalimo svoje prijateljice, dižimo moral muškarcima u svom životu (kojima je to uvek neophodno), imajmo strpljenja za decu i kolege, nasmejmo se svakom prolazniku, budimo ljubazne i potrudimo se da sebi priuštimo dovoljno vremena za uživanje u onome što nas čini srećnim. Ovog jutra sam se obrela u rasadniku lepote — Weekend Max Mara radnji, čije stvarčice godinama kupujem i čuvam jer sa prolećnim suncem uvek iznova pokažu svoju lepotu kao višegodišnje cveće. Svaka od nas bi trebalo da se prepusti onome što voli, a ja najviše uživam u jutru i ne požurujem svoje prolećne misli da nestanu…
Da draga moja Majo.
Uvek sam sejala pozitivne misli i plasila
za ljude koji su bili drugaciji.
Sada se najezim kada osetim kod sebe drugu
Energiju i momentalno joj pobegnem
Uvek sam se radovala danu kada pocinje prolece 21Mart.
Tvoja majka je zivi primer prolecnog cveta.