RUKA RUKU MIJE

Isprobavajući osvežavajuću letnju kremu za ruke sa ši puterom “L’Occitane”, setih se latinske poslovice “manus manum lavat”- ruka ruku mije, a u mom slučaju ruka ruku mazi, po principu ko će koga ako ne- svoj- svoga! Divno je umeti činiti i dobijati zauzvrat. A prelep je osećaj i svesrdno davati, saosećati i voleti, iako pomalo  zaboli kada se istom merom ne uzvrati, zar ne?

Jedno prijatno popodne u prirodi, okružena porodicom i prijateljima, navelo me je da razmislim koliko se dugo svi poznajemo, koliko su nam sudbine isprepletene i u dobru i u zlu i ono najznačajnije- koliko se dobro razumemo! Reči, pogledi, gestikulacija… tačno znamo kako će ko da reaguje na neki stimulans- provokaciju, šalu ili pohvalu. I svima nam je ipak zabavno jer smo za sve ove godine naučili da uživamo kako u prirodi prvog junskog vikenda, tako i u metežu poštapalica, smeha, nadvikivanja i kijanja- istina je! Na tapetu su se našli i moja , svaki put čini mi se, još bolja „Wizzard“ osvežena frizura ali i predavanje Zorice Tomić, 07.06. u „Cineplexx“ dvorani.

Svi smo se složili da odlične frizure i pametne žene nikad ne dosade, te smo se dogovorili da poslušamo Zoričin monolog na temu saosećanja i boljeg razumevanja drugih. Vrlo važna tema u vremenima kada vremena za druge skoro da nemamo. Kada nemamo kad da budemo u tuđoj koži i da slusamo tuđe nevolje. A i sve mučne priče, čini mi se, imaju jako kratak rok trajanja, jer se iz dana u dan gomilaju ružne vesti sa svih strana, te nesvesno filtriramo sve što nas direktno ne dotiče. I onda se pitamo: „Kuda ide ovaj svet?“ Kakvi ćemo to ljudi postati, ako ovako nastavimo? Osetljivi samo na svoje probleme, a gluvi i slepi za bližnje svoje???

Svakog jutra pokušajmo stvarno da saznamo odgovor na prozaično pitanje „Kako si, šta radiš?“. Ogrejmo dušu nekome (uz junsko sunce) toplim osmehom i tapšanjem po ramenu. Ne zaboravimo, život čine i zlo i dobro, i zdravlje i bolest i svi ćemo proći kroz smene tih faza, ali će nam mnogo lakše biti sa saznanjem da su uz nas porodica, prijatelji, kolege i poneki  komšija. Baš kao što bi trebalo i mi da budemo tu za njih- kada zatreba… jer ruka ruku mije!!!

Share...