Oduvek sam volela prolećne piknike. Moj otac je vikendom uvek okupljao porodicu i prijatelje uz dobru klopu i još bolje raspoloženje. Sigurna sam da svi mi, koji živimo u velikom gradu, čeznemo za opuštenim sedenjem pod plavim nebom i na mekoj travi, gledanjem u zelenilo i udisanjem ono što bi trebalo da bude čist vazduh. Eventualno potok, reka ili jezero bi dodatno ulepšali pastoralni doživljaj, mada je najvažniji sastojak piknika – dobro društvo izmešteno iz svakodnevnice. Blago onima rođenim u sezoni izleta, ima li lepšeg mesta za proslave, druženje, igranje i ljubljenje – od travom i drvećem oivičenog horizonta? Rešila sam da se narednog vikenda vratim pikniku, a pošto sam uporna i ubedljiva plavuša, na ideju sam „navukla“ i svoje prijatelje. Na prostranom travnjaku druga, koji je nedavno kupio plac u predgrađu, organizovaćemo izlet sa roštiljem. Ja ću biti zadužena za nabavku u našem tržnom centru. Lako smo se dogovorili oko troškova i u buđelar smo svi stavili dovoljno novca za savršeni piknik, a pronašla sam sve što mi treba u kratkom vremenskom roku!
Direktno iz radnji u gepek auta u garaži na -1 nivou! Na spisku su: baštenski sto i stolice na rasklapanje, mobilni roštilj, prostirka za travu, pletene korpe za namirnice, čaše, escajg, tanjiri i salvete – sve iz „Win win“ i „My home“ prodavnica. Sveže meso u obliku ćevapa i pilećih krilaca, roštilj kobasice, povrće za prilog, zemičke i druge hlebne đakonije, piće i ćumur sam bezecovala iz „Idea“ asortimana. A omiljeni desert, makaronsi, dolaze sveži, direktno u praktičnom, transportnom „Coffee Room“ poklon pakovanj
Potrudiću se da nam radio, tableti ili drugi izvori nasnimljenih zvukova ne zatrebaju. Agitovaću da se tog popodneva slušaju ptice, bumbari, dečji žagor i naši razgovori. Sigurna sam da na fotkama nećemo izgledati kao ravnodušni kipovi sa Uskršnjih ostrva. Ko zapeva ja mu se sigruno pridružujem a možda i zaigram izazivajući domino efekat! Naravno oni najmlađi će nas gledati sa nevericom i pitati se kad će ponovo moći da se igraju na našim mobilnim telefonima, ali nam to neće remetiti raspoloženje. Široko im polje, pa neka jurcaju i dišu duboko! Nema vraćanja kući do uveče!
Neka i vama, kao i meni, priroda bude sastavni deo malih, ali važnih ličnih zadovoljstava. Neko će ovog vikenda slušati Betovenovu “Pastoralnu simfoniju” u miru svog doma, neko će se baviti sportom, neko sedeti u kafiću. Ja ću se rastopiti u mešavini dragih meni ljudi, mirisa grilovanog mesa i povrća i niskoprocentnog alkohola. Među nabujalim zelenilom i šumom prirode, biću samo jedna sitna “mirođija” u čorbi zvanoj savršen piknik!
No Comments