Tek sam nedavno došla do spoznaje šta znači kada radikalno rešiš da nešto promeniš. Uvek nalazimo izgovore zašto se ušuškati, ne menjati trenutno stanje, mesto i vidike i živeti po inerciji. Naravno, da nam je uvek prvi i glavni razlog “pa to će mnogo da košta!” Ali, da li nam je bitnije mentalno zdravlje, mirniji san i rasterećenost ili ušteda novca koji ćemo svakako potrošiti na gluposti koje nam u stvari ne trebaju. Radikalna promena u mom životu se desila posle velikog ličnog potresa. Promena nije počela odlaskom i menjanjem geografije, to je bila uvertira u bekstvo od inercije. Distancirala sam se od svega i svih, rešila da odmorim mozak i isključila mobilni telefon ( jer mi više niko, ko mi je stvarno važan, nije mogao da javi nešto važno,zabrinjavajuće ili neodložno). Otkrila sam mirniji i vedriji svet u sebi. Kao da sam uključila autopilot i radila sve ono što mi se baš u tom trenutku htelo. U novom gradu, pored novih ljudi, ulica i nepoznatog horizonta. Dala sam sebi dvonedeljni odušak, sama ali ne i usamljena.
Najbolji način punjenja mentalnih baterija je ostvarivanjem malih snova i rađanjem snažnih utisaka. Došla sam u drugi grad, pisala sam lako i nadahnuto, ne žureći nigde, otkrivajući nova mesta i upoznajući zanimljive ljude. Da se razumemo, to nisu najvažniji životni snovi. To su snovi koji zaustavljaju inerciju i pretresaju naše zalihe energije, dobre volje i mirne glave. To su dani koji su bili ispunjeni utiscima o lepom, novom i onom starom i zaboravljenom. Mirisi su podsticali čula vida i dodira i mamili na probanje tako autentičnih ukusa, koje i sad osećam na nepcima. Shvatila sam da neću više da trujem svoju glavu lošim uspomenama, jer ne želim da umanjujem prostor predviđen za nezaboravne utiske.
Kada negde otputujemo same, mnogo se stvari događa i kada se ništa ne dogodi. Zadovoljstvo nam može pričinjavati čak i nošenje ležerne i trendi Cortefiel haljine. Kada isključimo sve zvukove — počinjemo da čujemo važne signale. Samotno putovanje, potpuna besposlica i rast svega pozitivnog u sebi. Otkrivamo da je snaga života u nama jača od bilo kog straha. Da bismo pobedile sumnje i strahove koji su nas kočili, ne treba da planiramo prvi korak na putu promene, jer to ne može biti nikakav korak — već skok. Iskočimo izvan svog konteksta. Napravimo mali ili veliki skok – u zavisnosti od okolnosti. Ipak je u nama, i isključivo u nama, glavno gorivo za boljitak i nove početke.
No Comments