U mojim godinama, moja baka je bila majka, domaćica, supruga i radnica, a ja još uvek živim mladalačkim životom i ne žuri mi se da preuzmem sve te životne obaveze, koje me ionako čekaju. Čini mi se da je sada bolje vreme za mladost, nego ranije, ali je budućnost dosta neizvesnija. Hoću li se zaposliti, udati, imati porodicu? Ne želim da razmišljam o tome i da brinem unapred, a ne žele ni moje drugarice, mada su neke u ozbiljnim vezama i više razmišljaju o problemima realnog života nego ja. „Uživaj sine, dok si mlada“ kaže baka, a ona zna šta priča.
Mislim da već odavno više nisam klinka. Mada moji školski drugovi i dalje jesu klinci. Ta razlika, koja je bila vidljiva još u srednjoj školi i dalje postoji. Neke moje drugarice iz srednje su se već udale, mnogi su zapalili preko, ali ne znam da se neki drug oženio. Momci koje srećem, kao da su još uvek srednjoškolci, mada misle o sebi da su veliki frajeri i sigurno ne misle da su klinci. Nisam ni ja neka super odgovorna osoba, ali osećam se zrelije od njih, što je valjda normalno, jer sam se tako i pre osećala u odnosu na momke. Ali ako nađem nekog starijeg, taj će biti baš mator.
Mislim, trideset i nešto, to su možda za njih najbolje godine, ali nisam sigurna da ni tako matori oni više nisu klinci. Ja sigurno to više nisam, a pitam se da li sam uopšte i bila. Možda u osnovnoj.
U stanju sam da se brinem o sebi
Volim ja i dalje da roditelji brinu o meni, ali osećam da bi trebalo da prestanem da ih opterećujem, naročito finansijski. Želim da se osamostalim, u stanju sam da brinem o sebi, da raspolažem novcem, da rasporedim svoje vreme, da se provodim, ali i da radim.
Umem nešto da radim
To je valjda osnovna stvar u životu, da znaš nešto da radiš. Umem da skuvam ponešto, sposobna sam da sredim stan kao spremačica, kad mi se hoće. Mislim da bih stvarno mogla da radim bilo šta, nisam nesposobna. Šta ne znam, u stanju sam da naučim.
Mlada sam
Stvarno sam mlada. Ne kao one glumice što sa 40 glume tinejdžerke. Ponekad se uplašim da će mi ta mladost proći suviše brzo, ali ne moram da mislim o tome, osim kad slavim rođendan. Okrene se godina, nekako užasno brzo. Ali to svi oko mene komentarišu, kako vreme sve brže prolazi. Zato mora brzo da se živi. Zato ne propuštam izlaske sa društvom, iako me ponekad mrzi. Zato ne želim još da se vezujem, iako maštam o pravoj ljubavi. Znam šta znači biti zaljubljena, znam kako boli slomljeno srce, znam šta je loša veza i šta je dobra. Ali ne mogu da zamislim da imam jednog momka, još iz srednje škole, kao neke moje drugarice. Čitav život je preda mnom, kao što kaže baka. Mogu da biram i da grešim u izboru i da biram ponovo, još ko zna koliko puta.
Odgovorna sam za svoje neodgovornosti
Napijem se, lečim mamurluk, pitam se da li sam upropastila šansu da bolje upoznam tog tipa koji mi je bio privlačan, pa prestanem da se pitam kad mi bude bolje. Nisam blesava, znam da rizikujem. Ali šta u životu nije rizik? Razmišljam pre nego što prestanem da razmišljam i počnem da pravim gluposti.
Ljubav mi je ipak najvažnija u životu
Nisam srela svoju srodnu dušu, još. Učinilo mi se, više puta do sada, čak sam mislila da sam spremna da u trenutku potpuno promenim sebi život, da ostavim sve i odem bilo gde, zbog ljubavi. Ali ljubav još nije postavila pred mene takav izazov. Ipak sam i dalje sigurna da bih stvarno mogla zbog ljubavi da uradim bilo šta, da sam na sve spremna, jer mi je ljubav najvažnija. Sve mi je jasnije da uopšte nije lako naći takvu ljubav, zbog koje daješ sve bez zadrške i straha.
Ne mogu da zamislim šta ću sve naučiti za još deset godina
Deset godina je užasno mnogo vremena! Pa pre deset sam imala 15, bila sam devojčica. Čini mi se da ću za deset godina biti matora, ali realno, biću mlada žena. Uče me da postavim svoje ciljeve, da napravim petogodišnji plan, da imam viziju sebe i svog života u budućnosti. Znam šta želim i sigurna sam da sam na putu ostvarenja svojih želja, ali ne mogu da zamislim šta me sve čeka, gde ću, sa kim i kakva ću biti za deset godina. Verujem u sebe i verujem u ljubav.
Vaša Blu
No Comments