Često se setim reči prijatelja koji je 90-ih izgubio sve. Pitala sam ga: “da si mogao da se vratiš tada kući, šta bi, kao najdragocenije, uzeo sa sobom?” Rekao mi je: “ Album sa fotografijama.” Tada sam bila jako mlada i nisam to shvatala, a sada znam da su uspomene, znanje i iskustvo —najveća bogatstva koja stičemo tokom života. Fotografije koje slikamo ili na kojima smo slučajno ili namerno uhvaćene, jasno oslikavaju ko smo i čemu težimo. Na njima zaustavljamo vreme i beležimo momente koji nam se čine neponovljivim. Kao da bi nas sećanje na to mesto i vreme izdalo, ako to ne zabeležimo i naravno, ne podelimo sa prijateljima – prisutnim i onima daleko zavučenim u našim telefonima. Iza svake fotografije stoji priča. Danas fotografije čuvamo ređe u albumima, a češće po oblacima, kao sigurnim trezorima naših uspomena. Tako, naši odabrani snimci predstavljaju kombinaciju strpljenja, besprekornog tajminga i spremnosti da se učini sve što je potrebno da se zabeleži trenutak za pamćenje.
Na fotografijama često ispitujemo svoje mogućnosti i probamo nešto sasvim drugačije. Stvar je u tome što većina nas, ponekad, želi da iskorakne iz svog, sasvim udobnog, sigurnog i bezopasnog sveta. I tada nastaju najlepše fotografije. Na novim mestima, sa drugačijim pejzažima i novim pogledom na svet. Svaka slika, na nesvakidašnjim mestima, uči nas više o onome na šta smo spremne i koliko smo dovitljive, spretne ili ubedljive.
Fotografije, kao i putovanja mogu da deluju isceliteljski za naš um. Dolaskom na novo i nepoznato mesto beležimo i upoznajemo sve oko sebe – odlučne da ovekovečimo živopisne uspomene koje će nam grejati dušu ove zime. Peruansko svetsko čudo na više hiljada metara nadmorske visine,nedavno je bilo pred mojim očima. Osetila sam energiju civilizacije Inka, utkala u sećanje predivne predele prašume i zavidela rasponu krila kondora koji su kružili nad Andima. Dok gledam svoje fotografije sa putovanja u organizaciji agencije Travel House, čini mi se kao da sam prošla kroz kaleidoskop fantastičnih predela, remek dela izumrlih civilizacija, novih poznanstava, otkrovenja ukusa i avantura, čudesne prirode i lakog opštenja.
Pravljenjem nezaboravnih fotki, stvaranjem snažnih utisaka i upoznavanjem novih i zanimljivih osoba, sebe vakcinišemo antidepresivom za sve tmurne dane, koji nam predstoje. Pravo bogatstvo je u onome što smo naučile, videle i doživele. To bogatstvo je za ceo život naše, neotuđivo i najraskošnije na svetu! Ali nemojmo sad živeti od uspomena, za to će nam poslužiti starost, već stvarajmo uspomene koje smo još uvek u mogućnosti sebi da priuštimo! Neko reče da je život kao fotografija — mnogo lepše ispadne ako se osmehnemo. Zato – osmeh! Klik!
No Comments