U ovih par filmofilskih nedelja, sa prijateljima ispijam kafe i analiziramo šta nam se nikad nije desilo u stvarnom životu, a što je vrlo često lajt motiv u filmovima. Da li ste o tome nekad razmišljali? Ono što mi je prvo palo na pamet je da mi se nikad nije desilo da poljubim žabu i da se ona pretvori u princa. Iz mog dugogodišnjeg iskustva jednom žaba = zauvek žaba! No prebacimo se iz sveta bajki u svet XX i XXI veka. Setimo se realnih scena iz savremenih filmova, koje smo u mislima potisnuli jer to zaista nikad nismo doživeli. A šta bi bilo, kad bi bilo…
Nikad mi se nije desilo da izađem iz parkiranog auta i svesno ga ne zaključam. Niti da kažem taksisti “pratite onaj auto” u nadi da ću doći do rešenja. Niti da me na prvom sastanku dečko isprati do ulaznih vrata stana i poljubi za rastanak (ne živim u kući!). Niti da pokisnem do gole kože. Nikad nisam kompletno obučena upala u duboku vodu. Nikada se nisam upustila u avanturu sa nepoznatim čovekom. Niti sam sasula piće u lice nekome nasred restorana. Nikad nisam sebe doživela kako hodam u “usporenom snimku” dok mi kroz kosu i svilenu haljinu viori vetar. Nikad nisam vodila ljubav u liftu. Nikad mi niko nije u trenucima strasti pocepao garderobu (a to nikome ne bih ni oprostila)!
Ali jesam doživela i mnoge filmske scene, i to mnoge baš u Ušću! Upoznala zgodnog stranca u liftu. Vozila kroz podzemnu garažu vrtoglavom brzinom (ne preporučujem). U jednom danu nosila deset velikih kesa iz šopinga i to sve na visokim štiklicama (preporučujem). Zgodni momci iz obezbeđenja prodavnica su me ljubazno dočekivali i ispraćali otvarajući mi vrata. Plesala sam “cheek to cheek” na mesečini na litici iznad mora uz sentiš iz auta. Kikotala se sa drugaricama u kabinama za presvlačenje, isprobavajući seksi haljine, koje se nikad ne bismo usudile da stvarno obučemo. Ljubakala se u bioskopu. Vozala se na motoru u lepršavoj svilenoj haljini. Doživela da mi kapetan aviona (van dužnosti) masira stopala. Pila šampanjac iz visokih, koničnih čaša na pauzi prenosa Met Opere. Doručkovala, zagledana u izlog zlatare!
Moj život je nalik na festival: kratkometražnog, autorskog i dokumentarnog filma! Prepun intrigantnih karaktera. Volim ga takvog jer pripada samo meni, a rado ga prepričavam jer time iznova proživljavam trenutke koji me čine ovakvom kakva jesam. Zaljubljenom u život. Uzmite pelcer, usredsredite se na bolji život, ljubav i dobrotu! Čak i prilikom izbora filma. A sad odoh do Ušća, po neki novi doživljaj!
Blogerka zivi punim plucima. Bice tu jos prave akcije. Samo napred!!!
Ova vasa blogerka nesto nije bas mnogo prozivela prave akcije, ali joj podsvest radi! Samo hrabro!
e skoro se nisam ovako slatko nasmejala…
Na filmovima, uvek se izmedju muskarca i zene telefonski razgovori zavrsavaju sa „Love you!“ Meni je to muz rekao mozda 3 puta u zivotu…. a prijalo bi cesce! I on je zaba, izgleda…
Super… i moj zivpt je pun kratkog metra!!! ;)) super su price chic lady!