Sinoć sam se osećala kao mlada lavica naoružana bioenergijom. Ne znam da li su u pitanju bile čudne konstalacije zvezda ili hormonalni disbalans žene u četrdesetim, ali beše tako. Svaka moja budna misao je bila upućena njemu. Vraćao se sa puta iz Toskane, u koju često odlazi. Za predstojeći susret, poželeh da u našem centru kupim toskanse brendove i ponesem ih sa sobom i na sebi… Tako sređena, sa slatkim nemirom na licu, zazvonih na poznata vrata sa flašom „Chianti“ vina u ruci. Poželeh mu dobrodošlicu i on nas je oberučke prihvatio. I vino, i mene i dobrodošlicu. Mi smo nesvakidašnji par. Mi smo poput dva magneta. Jednom stranom se privlačimo, drugom odbijamo. Naša svepotiruća i sveprožimajuća veza napreduje živo poput dijagrama svetskih berzi. Uglavnom to jeste, i zato ga zovem – „fini gospodin“. Vešto ume da prenese čari Toskane i u svoju kuhinju. A ja umem da napravim odgovarajuću atmosferu na njegovoj terasi, oivičenoj balustradama i agavama u saksijama od toskanske terakote. Ima li išta romantičnije u noćima poodmaklog proleća od večere „per due“ pod zvezdanim nebom i uz tinjanje plamena na posrebrenom svećnjaku. I kako se onda lepo ne obući, lepo ne našminkati i ne okusiti toskansko čuveno „Chianti“ vino. Makar samo to.
Za tu priliku sam u „XYZ“ radnji kupila maramu, cipele i tašnu sa prepoznatljivim toskanskim, kurzivom ispisanim logotipom „Salvatore Ferragamo“. U duhu kulinarstva ove italijanske regije, moj izabranik je rešio da ispeče juneći odrezak sa prelivom od tartufa i spremi lagani dezert od „Mascarpone“ sira. Perfetto! Večera u dvoje je bila čarobna baš kao glas još jednog čuvenog toskanca, Andree Bočelija koji je dopirao sa CD plejera iz dnevne sobe. Beše to duga, predivna noć.
Potom je usledilo ono najbolje što može da se desi nekome u krevetu. Ne, to nije doručak u krevetu. To je doručak u vreme ručka u krevetu. Pašteta od guščje džigerice na prepečenom hlebu, paradajz i “Ricotta” sir. Sve iz “Idea” prodavnice našeg šoping centra, odnosno direktno iz mog gepeka. Sve je imalo renesansni ukus, jer sam se tako i ja osećala. Poput Botičelijeve Venere. Ponovo rođena, sveža i mlada duhom. Spremna za nove turbulencije koje mi predstoje. Ali ne brinem, nije još vreme za to. Do tada udišem punim plućima i pišem sa terase na kojoj sam upravo konzumirala pravi, italijanski…. Espresso!
Comments (3)
Leave a Comment
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
Ova je bas umislila da je Keri:))))o boze gluposti
Salvatore Ferragamo ima najudobnije cipele i odlican dizajn. Kupujem ih stalno u XYZ-u.
Strava priča. Toskana je najlepša regija u Italiji ali Toskanke nisu ni primaći lepoti vaše blogerke. Video sam je i uživo u Ušću i zaista je zrela, prirodna lepota. Svaka čast.