Kada mi je u tridesetšestoj godini oftamolog saopštio da moram da nosim naočare za čitanje, to sam doživela kao da je u pitanju strašna vest o teškom oboljenju. Tešio me je rečima da je to normalno posle četrdesete godine, što me je još više dotuklo. Imala sam samo 30+. Moji roditelji su počeli da nose naočare za vid tek u pedesetim. Za ovaj preuranjeni poremećaj sam krivila celodnevno gledanje u plavi ekran. Sada se sa osmehom prisećam tog događaja, jer slabljenje vida posle četrdesete (ili u mom slučaju i pre), ima i svojih prednosti. Jedna od njih je da sam sebi jutrom u odrazu u ogledalu baš lepa. Bez nesavršenstva i nepravilnosti na licu (popularna definicija za bore i podočnjake). Onda stavim svoje Fendi naočare… i vratim se u realnost žene od 40+. To mi je – što mi je, zato svoj estetski fokus usmeravam na ono ‒ na šta mogu da utičem, ne dajući ostacima godina da se jednostavno talože na mom licu. Zato se ujutru obavezno našminkam, kako bih izgledala vedrije i simpatičnije, čak i po jutrima kada moraju da se uključe svetla kao da se već smrkava.
Veoma ružno vreme, kao i veoma lepo, često odvraća ljude od šopinga. Pošto sam meteropata, to za mene ne važi u slobodno vreme. Okružena lepim radnjama sa popustima, frizersko-manikirskim zanimacijama i primamljivim kolačima, zaboravljam da je napolju sumorno. I još nešto ‒ žene od 40+ nisu baš toliko stare, da ne bi imale želje ili volje da prošetaju na štiklama svoju novu Mango haljinu. Moje oči su velike i širom otvorene za sve novo, što obogaćuje iskustvo i hrani maštu. Strast za životom, naša lična shvatanja uživanja, znatiželja i glad za novim doživljajima je ono što nas leči od otupelosti i bezvoljnosti, bilo da su izazvani vremenskim prilikama, godinama života ili trenutnim nezavidnim okolnostima.
Povremeno proveravam i svoj vid u Diopti, korigujem dioptriju na naočarima (te mi oči izgledaju sve veće) ali i provodim dosta vremena po izložbenom prostoru radnje, probajući okvire za tekuću sezonu. Eto još jedne modne zanimacije za ženu koja voli januarski šoping, znatno manje razmišljajući o ružnom danu sa olovnim, nabreklim oblacima. Iako nisam baš tip za ekstravagantne modele naočara, obavezno ih probam i momenatalno se zgrozim svojim izmenjenim likom u ogledalu. Uvek ih treba probati, makar da bismo sebi dokazale da smo u pravu. Klasičniji okviri su mi sigurni pogodak. Dobro stoje, iz svih uglova, ne menjajući mi sopstveni doživljaj.
Danas moje velike oči sve dobro vide. Spazila sam i nekoga, koga odavno nisam videla. I on se sklonio od sumornog dana pod izgovorom neodložne kupovine. Na tenutak sam se stresla, verovatno od njegovog dubokog i baršunastog glasa, koji liči na prigušenu grmljavinu. Usledeo je taj, nezaboravni osmeh. Sigurna sam da to nije bila optička varka.
One Comment
Leave a Comment
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
Maki volim tvoje priče,,,hvala ti