Dolazi nam uskoro februar, kratak mesec u kojem se svašta spakovalo: Sretenje Gospodnje, najmanje dana, doba mačjih ljubavi i vreme karnevala. Odabirajući poklon za jednog mladog studenta arhitekture, pronađoh savršenu kolekciju „Lego“ kockica, posvećenu arhitekturi sveta. Dovoljan je bio jedan pogled na zvonik Svetog Marka i silinom kovitla, uspomene me uvukoše u karnevalske dane koje sam tamo nekad provela. Venecijanski karneval svako mora da doživi, makar jednom u životu. Ovaj čarobni grad na vodi će se i ovog februara pretvoriti u spektakularnu pozornicu iz XVIII veka. Tih dana, po uličicama, mostovima, na gondolama i trgovima, ljudi će živeti nekim alternativnim životom, nekih imaginarnih likova. Postoji samo jedno mesto na Zemlji u kojem je, tokom deset dana u godini, moguće ostvariti najluđu želju, zadovoljiti strasnu žeđ za egzibicijom i putovati kroz vreme. Život postaje karneval i jedino tada i tamo, ništa ne izgleda previše nemoralno, smelo ili nesmotreno. Moraću da skoknem do agencije „Travel House“, i raspitam se za odličnu priliku za provod i ludu zabavu, u vreme našeg narednog, državnog praznika!
Potreba za prerušavanjem i maskiranjem je stara koliko i čovečanstvo. Praistorijski ljudi su se maskirali radi lova i verskih obreda. Iz književnosti se sećamo Romea i Julije, koji su se upoznali na balu pod maskama (jedva čekam da pogledam ovu dirljivu priču 21. januara u Cineplexx-ovom prenosu istoimene opere iz Metropolitena). Sećamo se i Jovanke Orleanke, koja se prerušila u mladića kako bi branila otadžbinu, te samim pomenom ove mučenice, ne smem zaboraviti ni sličnu priču naše velike heroine, Milunke Savić, žene sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.
Prikrivanje identiteta nam nije strano ni danas, u svakodnevnom životu. To nisu nužno prave maske (kao one iz „Accessorize“ radnje), često su dovoljne naočari za sunce, šeširi i marame. Mislim da je svaka od nas makar jednom poželela da se „pretvori” u nekog drugog i neprimećeno dođe na neki događaj ili da bude svedok istini. Neke od nas uživaju i u malim, kućnim, ličnim maskenbalima, iz ovog ili onog razloga, ali uglavnom iz poriva da se osetimo makar na kratko u drugoj koži, lišene svih stega i obaveza.
Februar samo što nije, a u njega ulazimo onakve kakve jesmo, pred svojim ogledalom ogoljene i svesne svega. U svakoj od nas čuči i jin i jang, a na nama je da se potrudimo da našim mislima češće preovladava pozitivno i napredno. Uvek iznova moramo naći energije za radost, ljubav i dobra dela. Zato dajmo sebi oduška, začinimo svoj život novotarijama i zagolicajmo dete u sebi. Sa maskom ili ne, nemojmo prestati da otkrivamo svet. Predstojeći februar ne mora da bude u isčekivanju nečeg dobrog, neka bude u odličnom prevazilaženju svega što će se naći na putu. Život je maskenbal, pun iznenađenja!
No Comments